Шири балкански регион спремно прихвата електронска плаћања, наводи се у саопштењу Марекарда и додаје да су дебитне картице најпопуларнији картичарски производ у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској и Хрватској.
Како се прецизира, чак 86 одсто МастерИндеџ испитаника у Хрватској и 68 посто у Бугарској поседује само дебитну картицу. У Србији и БиХ тај одговор је дало 47, односно 46 процената испитаника, а још 37 и 35 посто, респективно, рекло је да користи и дебитне и кредитне картице.
Погодности електронских плаћања приликом куповине као што су брзина, практичност и сигурност су већ познате корисницима који плаћају картицама макар једном недељно - то је у Бугарској изјавило 69 посто испитаника, у Србији 77, у БиХ 88, а у Хрватској чак 91 одсто.
У Бугарској и Србији по 65 процената учесника анкете рекло је да дебитним картицама најчешће купује храну, као и 46 процената испитаника у Босни и Херцеговини, док Хрвати дебитним картицама најчешће купују одећу (73%).
Одећа је такође најчешћи артикал који Хрвати купују кредитним картицама (70 посто испитаника), док Срби и Босанци користе плаћање на одложено и на рате приликом куповине намештаја и кућних апарата (ово је изјавило 45, односно 28 одсто испитаника).
У Бугарској корисници кредитних картица њима купују храну (59 процената), а више од половине испитаника их користи за интернет куповину.
"Тражења банкомата и бројање тачних износа у готовини постепено постаје застарела опција за кориснике картица у Србији, с обзиром на то да наше МастерИндеџ истраживање показује да је 40 процената испитаника заинтересовано да плаћа у свим државним институцијама, а петина испитаника би користила плаћање картицама на пијацама, у малим радњама и у телекомуникационим компанијама", каже Јелена Ристић, директор за тржишта Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине.
МастерИндеџ истраживања такође су испитивала и омиљену методу за плаћање у зависности од висине износа који се плаћа, и док се мањи износи најчешће плаћају у кешу, картице су омиљена метода за веће износе.
Ово се најбоље види на примеру Босне и Херцеговине где 75 посто испитаника користи новчанице и кованице за рачуне до 25 КМ (око 13 евра), док 79 одсто њих плаћа "пластиком“ износе веће од ове цифре.
У Србији се разлика између преференција ка кешу и картицама за мале износе (до 1.500 динара тј. око 13 евра) смањила на 51 према 41 посто, а у Хрватској је ова разлика још мања - 50,4 процената испитаника користи кеш за износе до 100 куна (око 13 евра) док 49,3 посто преферира картице.
МастерИндеџ истраживање обухватило је и потрошњу домаћинстава у земљама региона, које је показало да у Србији храна И комуналије однесу три четвртине месечног буџета - 40 одсто прихода домаћинства оде на храну, а 35 посто на рачуне. Једна петина буџета се искористи за враћање кредита, а 16 процената чине трошкови повезани са децом.
Ситуација је слична у БиХ - највећи трошкови домаћинства су храна (56%), рачуни (44%) и кредити (39%).
У Бугарској 65 посто испитаника највећи део буџета троши на храну, а 16 одсто на рачуне. Око 12 процената месечног буџета бугарске породице потроше на враћање кредита.
Што се тиче навика становника региона када су у питању путовања, више од половине Хрвата (57%) летује у својој земљи, а хрватско приморје је омиљена дестинација и за 40 одсто Босанаца. Срби најчешће путују у Грчку, што је изјавило 59 посто испитаника.
Када путују у иностранство, испитаници се ослањају како на кеш, тако и на картице, а ове друге углавном користе за плаћање хране и пића што је рекло 47 процената Срба, или у шопингу како је рекло 56 посто Босанаца и 51 посто Хрвата.
