Приликом одласка у куповину, из дана у дан је, слободно се може рећи, за исте производе потребно више новца. Иако значајних поскупљења нема, а још мање најава произвођача да ће се одлучити за тај корак, по висини рачуна је извесно да су многи производи скупљи него раније, а то се пре свега односи на свеже месо. Тако се у месарама и продавницама цена килограма свињског меса практично изједначила с ценом јунетине и бут кошта и до 700 динара, али су скупље и јабуке јер је за килограм потребно више од 100 динара, килограм кромпира је око 50 динара, карфиола 160, цена килограма футошког купуса је око 70 динара...
Да ли су више цене свежег меса увод у евентуална поскупљења прехрамбених производа показаће време, али треба рећи да је на више цене те намирнице, али и других пољопривредних производа, утицала суша, која је посебно погодила кукуруз и соју. Од почетка месеца скупља је и електрична енергија, а иако је поскупљење мало – два одсто, није немогуће да се та промена угради у цену производа на тржишту.
„Недавно поскупљење цене струје од два одсто да би се анулирали ефекти инфлације не би требало да утиче на повећање цене на тржишту“, каже уредница интернет часописа „Балканмагазин” Јелица Путниковић.“Тржиште електричне енергије је либерализовано и сви велики протрошачи уговарају набавку струју с ЈП „Електропривреда Србије” или неким од лицнецираних трговаца. Чак и мали потрошачи – пекаре, угоститељски објекти, али и производини погони, имају могућност да купе струју на слободном тржишту тако да нису везани за ЕПС и на цену њихових производа не мора да утиче поскупљење за регулисане купце, где спадају домаћинства и мали потрошачи који нису уговорили куповину струје.“
По мишљењу агроекономског стручњака Милана Пространа, основни узрок за евентуалано поскуљење хране је повећање цене сировина и ако би озбиљније поскупели соја, сунцокрет, кукуруз и пшеница, могло би доћи и до раста цене финалних производа.
„Питање померања, односно повећања цена хране је осетљиво јер је учешће трошкова хране у породичном буџету грађана Србије око 40 одсто, што је знатно више него у земљама Европске уније, где на ту ставку из породичног буyета одлази од 12 до 18 одсто новца“, каже Простран.
Он истиче да не очекује већи раст цена прехрамбених производа упркос томе што постоје разлози за то јер има и објективних околности које ће то кочити.
„Пре свега, то је веома ниска куповна моћ становништва и у случају поскупљења може доћи до повећања потрошње угљенохидратних хранива – хлеба, пилећег меса, и то нижих категорија, а рационализиваће се и потрошња уља и шећера. Уз то, евентуално повећање цена на домаћем тржишту могли би искористити увозници, који би пласирали увозне производе по ценама нижим од оних које нуде домаћи произвођачи, што би негативно утицало на домаћу производњу, а ту су и Робне резерве јер за основне животне намирнице – брашно, уље, шећер, постоје залихе и, сигурно је – а то је и најавио и министар трговине Расим Љајић – да би се реаговало. Дакле, иако постоје озбиљни разлози за повећање цена неких производа, сигурно је да има и разлога које ће успоравати раст цена“, наводи Простран.
Инфлација још по плану
Народна банка Србије предвидела је ове године циљану инфлацију од три одсто. Дозвољена одступања су 1,5 проценат наниже, односно навише, што значи да инфлација не би смела да пређе 4,5 одсто.У августу је на међугодишњем новоу инфлација била 2,5 одсто, а да ли ће остати у оквирима превиђене, зависиће од јесењих цена.
Указујући на то да је до раста цена, пре свега свежег меса, већ дошло, и то због раста цена сировна, он истиче да је прошле године цена килограма живе ваге свиња била између 105 и 110 динара, а да је сада између 205 и 210.
„То је добро за произвођаче, да се повећа тов, али је изазвало и висок ниво цене свежег меса и финалних производа. На цену свежег меса значајно утиче сточна храна, за тов свиња и живине пресудна је цена соје, а за тов јунади – цена сунцокретове сачме“, каже Простран.
Д. Млађеновић
Д. Вујошевић
