У претходних девет година, динарска штедња је повећана готово шест пута, односно, за чак 83 милијарде динара, и крајем септембра 2021. године је достигла 101,5 милијарди.
Више од половине укупног раста остварено је у последње три године, око 45 милијарди динара у односу на крај септембра 2018. године.
Просечан раст штедње од 2013. наовамо износи преко девет милијарди динара годишње, што је шест пута више него у периоду пре 2012. године, када се повећавала за 1,5 милијарди. Само у протеклих годину дана, од октобра 2020. године, штедња у домаћој валути повећана је за око 14 процената.
У истом периоду и девизна штедња бележи раст, иако нешто умеренији у поређењу са динарском - са 8,3 милијарде евра с краја 2012. године повећана је на 12,3 милијарде евра на крају септембра 2021.
Из централне банке напомињу да су без одлагања и адекватним мерама за пооштравање монетарних услова реаговали на актуелне инфлаторне притиске који су у највећој мери глобалног карактера, те да ће у случају потребе наставити да благовремено реагују свим расположивим инструментима у циљу очувања монетарне стабилности.
Добри макроекономски резултати Србије су, наводи НБС, потврђени и на међународном тржишту, где је Србија успешно емитовала државне хартије од вредности (продаја седмогодишње зелене еврообвезнице у вредности од милијарде евра и 15-годишње еврообвезнице од 750 милиона евра), уз најниже стопе финансирања до сада.
Најновија анализа Народне банке поново је потврдила да је исплативије штедети у динарима.
У последњих девет година, орочена штедња у динарима на годину дана, без занавлања, била је исплативија у чак 98 посто посматраних годишњих потпериода.
Очувана вредност
Раст штедње резултат је унапређења укупне макроекономске позиције Србије у протеклом периоду, чему је допринело одговорно вођење економске политике, оцењује НБС.
Очувана је вредност динара према евру, девизне резерве су на рекордно високом нивоу од 16,8 милијарди евра крајем септембра, а учешће проблематичних кредита је смањено на 3,5 посто крајем августа.
Штедиша који је од септембра 2020. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара добиће у септембру 2021. око 1.500 динара више (12 евра) од штедише који је у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.
Такође, резултати анализе су показали да је динарска штедња орочена на три месеца била исплативија од штедње у еврима у преко 87 одсто посматраних тромесечних потпериода, а код орочавања штедње на две године динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.
Дакле, у претходних девет година било је исплативије штедети у динарима и на кратак и на дуг рок, закључује НБС у саопштењу.
Д. Млађеновић
