Како су многа домаћинства у Србији после 19. и 21. јула остајала без електричне енергије, а начињена штета постепено санирана, климе и вентилатори много више раде, што значи да грађани троше више струје него што је уобичајено за овај месец.
Према подацима Електродистрибуције Србије, корисници ипак више електричне енергије троше током зиме у односу на летњи период. Просечна годишња потрошња по домаћинству је око 4.045 киловат-сати, док засебна домаћинства месечно у просеку троше око 337 киловат-сати. Око 74 одсто корисника система има уграђене мерне уређаје који имају могућност мерења више и ниже тарифе. Електродистрибуција Србије је корисницима система током прошле године испоручила укупно 26.676.426 мегават-сати електричне енергије, док је од тога домаћинствима испоручено око 13.379.205 мегават-сати.
Међу уређајима који троше највише електричне енергије током целе године спадају електрични шпорети, а када је реч о засебним годишњим добима, у летњим месецима, на првом месту су свакако клима уређаји, као и бојлери, који највише струје потроше и током зиме. Њима се придружују термоакумулационе пећи, па тек онда остали уређаји који служе за грејање просторија у домаћинствима.
Класични клима-уређаји су много већи потрошачи од инвентер уређаја чија је уградња нешто скупља.
Када је реч о бојлерима, најидеалнија употреба котла јесте када је температура намештена на 65 степени, између другог и трећег подеока, па мајстори препоручују да уређај буде стално упаљен, јер његово често гашење утиче на много већу потрошњу.
Међутим, мишљења међу електричарима су подељена. Док су по некима највећи „кривци” за велику потрошњу електрични шпорети, многим мајсторима људи се јављају управо због фрижидера и клима-уређаја који се и најчешће кваре. Климе и бојлери су највећи потрошачи, али и фрижидери, најчешће због влаге и нередовног сервисирања, али и уколико су претрпани намирницама.
Када је реч о уређајима у јавним објектима, највише електричне енергије могу да потроше клима-уређаји. Њихова распрострањеност и бројност чине их једним од главних потрошача. Од осталих уређаја, велики потрошачи су термоакумулационе пећи, машине за веш, машине за суђе, фрижидери и замрзивачи, рерне и тако даље. Такође, не треба занемарити ни такозване „енергетске вампире”, уређаје попут компјутера, лаптопа и телевизора који и када су искључени (стендбај режим), троше од пет до десет одсто од електричне енергије коју троше у пуном раду.
Из Агенције за енергетику Града Новог Сада потврдили су да се највећа потрошња електричне енергије бележи током зимских месеци, тачније у децембру и јануару, те да је разлог веома једноставан, дани су хладни и краћи, а ноћи дуже. Јавно осветљење ради и до 15 сати дневно, а када је реч о јавним објектима, долази до повећања потрошње електричне енергије услед дужег рада осветљења у објектима, па се током хладнијих дана просторије често догревају клима-уређајима. У јавним објектима који се греју уз помоћ топлотних пумпи потрошња електричне енергије је на врхунцу у јануару.
- Као период посматрања узели смо период од 2020. до 2022. године зато, што је праћење потрошње електричне енергије у јавном осветљењу на територији града почело управо 2020. године, а јавно осветљење је највећи „потрошач” - рекао је Младен Коњевић из Агенције за енергетику Града Новог Сада. - Потрошња електричне енергије за ове три године порасла је за 6,53 одсто, али ако поредимо прошлу и претпрошлу годину, можемо приметити уштеду у потрошњи од 1,05 одсто. Ова мала, али вредна уштеда лежи у чињеници да се Град Нови Сад у септембру 2022. године прикључио националним мерама и препорукама за штедњу енергије. Једна од видљивијих мера је била да се угаси декоративно осветљење, као и да се штеди на празничном осветљењу. Сви јавни објекти из надлежности Града су добили препоруке за штедњу енергије, мада је добар део објеката (школе, предшколски објекти и објекти социјалне заштите) био изузет из ових мера.
А. Чегар
