Обрачун ПДВ-а оборио извоз жита
– Ове године оборен је рекорд с три милиона тона извезеног кукуруза, оборени су рекорди и у извозу соје и сојиног и сунцокретовог уља,
али то не значи да нема проблема – изјавио је председник Удружења „Жита Србије” Вукосав Саковић.
Он је навео и да извознике кочи начин обрачуна пореза на додату вредност.
– Код нас се порез наплаћује када се купује роба за извоз, а враћа се извозницима 15 дана по оствареном извозу. Међутим, код жита се ради о терминском трговању и куповини робе неколико месеци унапред и тај начин обрачуна пореза смањује наш извоз око 20 одсто – тврди Саковић.
Он сматра да је Србији „више декларативно него стварно стало до извоза”, илуструјући то увођењем разних такси и намета на извоз робе домаћег порекла, што поскупљује извоз и чини извознике мање конкурентним на међународном тржишту.
Озбиљна ограничења представља и нерегулисан ток Дунава.
– Ми Дунавом извозимо око 80 одсто укупних количина наше робе, а имамо проблем с пловним путем: зими је то лед, а лети низак водостај – рекао је Саковић.
Због тога је, како је навео, потребно пронаћи нове правце извоза, оценивши да је уско грло железница те да би требало нешто урадити да се тај део поправи. Саковић тврди да су скромнији резултати у извозу пшенице у односу на извоз кукуруза последица тога што је Србија једна од последњих земаља која пшеницу складишти без раздвајања по квалитетним групама. То, по његовим речима, извознике много кошта јер пшеницу продају јефтиније од конкуренције или је не могу пласирати на поједина тржишта. Он је такође указао на још једно ограничење које настаје због разлике у висини домаће и извозне цене: тренутна цена на домаћем тржишту већа је од извозне, тако да 1,2 милион тона пшенице не може бити пласирано у извоз.
– Тај извоз је само сконцентрисан на земље окружења, где не можемо пласирати више од 400.000 тона. Поставља се питање шта с оних 800.000 тона уколико не дође до изједначавања извозне и домаће цене – рекао је Саковић.
Д. У.
Кина и Египат за нас затворени
Саковић додаје да је домаћим извозницима аграрних производа затворено велико кинеско тржиште због неусаглашености фитосанитарних уверења између две земље.
– Такође, спуштена нам је рампа и за египатску пијацу за извоз пшенице, због тога што та земља Србију никада, након распада Југославије, није ставила на списак увозника – рекао је Вукосав Саковић.