Општине немају чиме да привуку  приватни капитал

Прошле недеље Општинско веће Руме усвојило је предлог Решења о давању сагласности на Одлуку о додели јавног уговора за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства са елементима концесије за обављање делатности јавног превоза путника на територији општине Рума .
Ruma-S_Nikolic09
Фото: Дневник, архива

Шеф одељења за инспекцијске послове Стојша Јовановић објаснио је да је општина Рума прва у Србији по новом закону приступила јавно-приватном партнерству са елементима концесије за обављање делатности јавног превоза путника на својој територији додајући да ће то ускоро морати да учине све остале локалне самоуправе.

Све локалне самоуправе у Србији мало користе јавно-приватно партнерство и концесије из једноставног разлога што немају довољно пројеката за финансирање јавних послова приватним капиталом. Наиме, мада постоји уверење да приватни сектор традиционално воли да ради са државом која је сигуран платиша својих обавеза, мало је локалних самоуправа које могу да сачине добар пројекат који би их привукао и у којем би препознали могућност да зараде .  Од 2012.године, а крајем 2011. усвојен је Закон о јавно-приватном партнерству и концесијама, до данас у Србији је одобрено само 54 инфраструктурна пројекта за унапређење грејања, јавне расвете, градског и приградског самобраћаја и третирање комуналног отпада у локалним самоуправама.

Од 54 одобрена пројекта у протеклих пет година, у којима је закон неколико пута мењан и допуњаван, 24 имају елементе концесије. Председник Комисије за јавно-приватно партнерство у Влади Србије Драган Ствановић објашњава да локалне самоуправе треба најпре да препознају шта је њихов интерес односно које услуге на локалном нивоу немају адекватан ниво.

“ Комисија им апсолутно стоји на располагању за све неопходне савете и помоћ. Да са једне стране осмисле добре пројекте, концепт са којим ће се представити потенцијалним приватним партнерима, да их заинтересују да уложе свој новац”, објаснио је Стевановић додајући да Комисија проверава исплативост и одобрава пројекте.


Не може одока

Већина пројеката јавно-приватног партнерства и концесија захтева одређени ниво технчког, правног и финансијског знања, а пракса је показала да управо то општинска администрација не поседује и да се морају ангажовати посебни консултанти за израду пројеката који ће бити примамљиви за приватни сектор. Под тим примамљиви подразумева се и корист за целокупну локалну самоуправу, а и зарада за приватника који се пројекта прихвати и уложи новац за његово спровођење односно пружање услуге која је локалу потребна.


Да комуналне услуге на локалу треба подићи на виши ниво , сматра и градоначелник Панчева Саша Павлов истичући да је овај банатски град ангажовао независног саветника како би до краја године имали први пројекат јавно-привратног партнерства који ће бити на одобрењу у Влади Србије.

“ Мислим да је будућност локалних самоуправа, пре свега у нечему што се зове енергетски сектор односно у делу подизања енергетске ефикасности , у јавно-приватном партрнерству, јер наше општине нису у томе искусне”, оценио је Павлов.

Иначе, Закон о јавно-приватном партенерству и концесијама који је усвојен новембра 2011. године по први пут је у правни систем Србије увео појам јавно-приватног партнерства и по први пут су државни и локални органи у могућности да своје потребе за инфраструктуром и јавним услугама реализују по овом моделу уз јасно утврђена правила поступања. Овај закон може бити примењен на све пројекте од јавног значаја, било за објекте, услуге које су оргинално у надлежности јавних органа на централном и покрајинском, као и на нивоу градова и општинама.

Љ.Малешевић

EUR/RSD 117.3269
Најновије вести