Осигурање – кључ за сигурност пољопривредне производње

Осигурање усева и стоке представља будућност развоја пољопривреде и сточарства на нашим просторима, имајући у виду промену климатских услова, екстремне падавине и временске непогоде које задају све веће проблеме произвођачима, закључак је радионице коју је у сарадњи са Удружењем новинара за пољопривреду АГРОПРЕСС организовала Компанија „Дунав осигурање“ на територији Пирота и Димитровграда, на Старој планини.
Dunav osiguranje, Dunav osiguranje
Фото: Дунав осигурање

Представници АГРОПРЕСС-а и „Дунав осигурања“ обишли су повртаре у пиротском крају, као и водеће сточаре на Старој планини који чувају велика стада говеда, али и аутохтоне расе коња и оваца.

Саша Антоновић из пиротског села Мали Јовановац каже да задњих десет година осигурава своју пољопривредну производњу код „Дунава“ и додаје да је осигурање усева, имајући у виду све чешће временске непогоде током целе године, изузетно важно.

– Под пластеницима имам око 35 ари, највише производим паприку, на око 90 посто површина, нешто мало парадајза и краставца. Задњих десет година осигуравам своју производњу код „Дунава“ и морам рећи да сам изузетно задовољан. Клима се драстично мења па сам у тих 10 година откако се осигуравам седам или осам година имао штету од непогода попут града. Наплата штета је врло брза тако да сам заиста задовољан и редовно осигуравам своје усеве – рекао је Антоновић.

Драган Николов, власник фарме „Николов“ на Старој планини, у селу Изатовци, каже да на својој фарми има око 220 говеда, од чега је деведесетак музних крава које дневно дају од 15 до 20 литара млека. 

– Тренутно имамо око 300 хектара земљишта под закупом, реч је о државном земљишту. Од тога је око 120 хектара обрадивих површина, а остало су пашњаци. Сва говеда и телад на фарми, као и производњу на имању, осигуравам код „Дунав осигурања“ више од једне деценије. И то је врло важно, јер кад дође до штете, знам коме ћу се обратити за накнаду, али и за савет. Осим крава, чувамо и коње, то је аутохтона раса домаћих брдских коња за које добијамо субвенцију од државе – навео је Николов.

– На фарми имамо 85 грла домаћих брдских коња. Ту је посреди пре свега велика љубав према тим племенитим животињама. Они нам највише користе за такозвано чишћење терена, јер површине на којима се напасају практично бивају очишћене и спремне за претварање у обрадиве површине – рекао је Николов.

Васил Тошев у селу Изатовци има фарму са 130 оваца, а обрађује и преко 10 хектара земљишта како би обезбедио храну за овце, док је мање површине засадио воћем.

– Задње године су катастрофалне када је о непогодама реч. Пре свега за воћарство, мразеви су све учесталији, топли дани кад им време није изазивају рано цветање, задње три-четири године немамо ништа од воћа. Последњих десетак година осигуравам пшеницу, јечам, силажни кукуруз, овас и сточни грашак у „Дунаву“ и презадовољан сам. То није трошак, јер је премија минимална у односу на штете које могу да изазову временске непогоде. Саветовао бих свима који планирају или се већ баве пољопривредном производњом да осигурају то што раде јер тако имају неку сигурност – казао је Тошев.

Директорка Главне филијале „Дунав осигурања“ у Пироту Мариа Станковић истакла је да све већи број пољопривредних произвођача осигурава своју производњу, усеве, стоку, те да значајан допринос томе дају и субвенције државе, односно надлежног министарства, као и субвенције Градске управе у Пироту.

– До краја фебруара у пиротској филијали интензивно радимо на уговарању осигурања од пролећног мраза. Оно се може уговорити до краја овог месеца. У зависности од самог тока вегетације, кренућемо и са другим врстама осигурања, ту су пре свега осигурања од града, пожара, грома, олује, поплаве – каже директорка Станковић.

Додаје да субвенције државе и локалне самоуправе у Пироту имају веома позитиван утицај на пољопривредну производњу и да субвенције у великој мери подстичу пољопривредну производњу, како у делу ратарске производње тако и код узгоја животиња.

– Последњих десетак година субвенције су значајно утицале на повећање броја животиња које се чувају, па се многи пољопривредни произвођачи специјализују, неки су од 10 јуница стигли до 100, 110 грла. Такође, када је реч о самом осигурању, велики утицај имају субвенције Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, јер 40 посто премије субвенционише Министарство, док Град Пирот са још 40 посто субвенционише премију, тако да пољопривредник плаћа свега 20 посто премије по полиси. Приликом закључења полисе пољопривредници плаћају само пет посто укупне премије, док остатак плаћају по убирању плодова. По исплаћеној премији наши корисници добијају потврду и аплицирају код локалне самоуправе и трезора и добијају по 40 посто повраћаја вредности полисе од државе и од локалне самоуправе – каже директорка Станковић.

Помоћник градоначелника Пирота Видојко Панајотовић, задужен за пољопривреду, наводи да Град Пирот улаже значајна средства у развој пољопривредне производње, и то преко Фонда за развој пољопривреде, а једна од бројних субвенција јесте и субвенционисање 40 посто вредности полиса за осигурање пољопривредне производње.

– Град Пирот има посебну ставку у буџету за развој пољопривреде и села. Ове године издвојили смо 56 милиона динара, а ребалансом који ћемо имати за десетак дана у плану је да се издвоји још милион динара за развој ловства. То је укупно 57 милиона динара, што није мало, мора се признати – појашњава Панајотовић.

Будућност пољопривредне производње у Пироту је осигурање, наравно, да не улазимо у остало, агротехничке мере и све што се подразумева. Без осигурања, пољопривредни произвођач није сигуран, а највећа сигурност му је осигурање. Клима се променила, имамо или екстремне суше, или екстремне падавине, огромне количине кише или града који уништава све оно што су људи радили целе године, казао је Панајотовић.

Додао је да је Град Пирот из овогодишњег буџета за субвенционисање осигурања пољопривредне производње издвојио 4,5 милиона динара. Панајотовић је позвао све пољопривредне произвођаче Пиротског округа да осигурају своју пољопривредну производњу.

(Огласни текст)

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести