Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике Србије, рекла је на панелу да је Србија неповратно покренула процес зелене транзиције, али да морамо да будемо свесни одређених ограничења и поручила да нема говора о затварању термоелектрана преко ноћи, јер би то угрозило снабдевање грађана и привреде и довело нашу земљу у енергетску зависност.
Она је истакла да је започет и процес трансформације ЕПС-а и других великих јавних енергетских предузећа који ће бити настављен, како би се кроз реформе увело професионално управљање и већа ефикасност њиховог пословања.
"Успели смо да преокренемо причу и променимо контекст и регулаторни оквир, као и да покренемо неповратан процес зелене транзиције у нашој земљи. Али, морамо одговорно то да радимо и будемо свесни ограничења и полазне позиције, која је ипак незахвална по питању нашег енергетског микса, јер се више од 60 одсто ослањамо на енергију из угља", навела је Дубравка Ђедовић Хандановић.
Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а, навео је да компанија пружа пун допринос енергетској транзицији и да су циљеви НИС-а усклађени са циљевима ЕУ и Србије у тој области.
Према његовим речима, НИС је учинио значајне кораке у својој енергетској транзицији и ради на пројектима попут уградње соларних панела на бензинским станицама, изградње ветропарка, издвајања и утискивања CO2, даљег развоја мреже пуњача за електричне аутомобиле на станицама за снабдевање горивом.
Поред тога, НИС је у стратешком партнерству са Републиком Србијом започео развој ХИП Петрохемије где се планирају улагања од око 150 милиона евра у изградњу постројења за производњу полипропилена.
Тјурдењев је додао да НИС има јасно одређене циљеве енергетске транзиције до 2030. године међу којима је да се до те године емисије CO2 смање 30 одсто у односу на 2018. годину, да 50 одсто компанијске потрошње електричне енергије буде из обновљивих извора, те да годишње смањење специфичне потрошње енергије опада по стопи од 1,5 одсто годишње.
Генерални директор НИС-а је истакао да је енергетска транзиција неповратан процес, али да он не сме угрозити постојећу енергетску индустрију и глобалну енергетску стабилност, те да су и даље потребне инвестиције у нове изворе нафте и гаса који су сада доминантни у енергетском миксу.
„Не причамо само о енергетској транзицији, већ о додавању нових извора енергије у енергетски микс. Такође, треба да радимо на смањењу емисија гасова, али не и на укидању инвестиција у области нафте и гаса како не бисмо угрозили постојећу енергетску индустрију и глобалну енергетску сигурност“, рекао је Тјурдењев.
Валтер Болц, из компаније Baker McKenzie, оценио је да су у области енергетске транзиције учињени значајни помаци током прошле године и да се чини да ће напредак бити остварен и у 2024. години.
Он је навео да је донето неколико веома важних међународних споразума у тој области и да је остварено значајно повећање када је реч о обновљивим изворима енергије на глобалном нивоу. „Има још много изазова, али ти проблеми ће корак по корак бити отклоњени. Идемо у добром правцу, енергетска транзиција ће се догодити“, рекао је Болц.
Михаило Јанковић, генерални директор МК групе, оценио је да енергетска транзиција захтева подршку приватног и јавног сектора, као и да је енергетика уједно и „питање безбедности“. „Ова енергетска транзиција мора да иде брзо, сведоци смо климатских промена, нема времена за дуге адаптације“, рекао је Јанковић.
Поред њих на панелу „Пут ка енергетској транзицији“ учествовали су и Алесандро Брагонзи, представник Европске инвестиционе банке за западни Балкан и Милош Цолић, генерални директор New Energy Solutions.
Промо
