Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, која је модерирала дискусијом, оценила је да су у свету и даље јаке предрасуде да су мушкарци бољи лидери и бизнис руководиоци. Такође, она је навела да је забележен пад удела жена на руководећим позицијама на глобалном нивоу, те да би садашњим темпом јаз у родној равноправности могао да буде превазиђен за око 130 година.
Вадим Смирнов, заменик генералног директора НИС-а, на панелу је говорио о значају родне равноправности за велике пословне системе.
Он је најпре казао да се ствари мењају набоље и у енергетској индустрији, те да су нове технологије прилика за жене да почну да се баве пословима који су традиционално перципирани као мушки у нафтно-гасном сектору.
Смирнов је истакао да је потребно променити начин размишљања о родној равноправности, јер није реч о борби жена за већа права, већ о сарадњи усмереној на бољи живот.
Према његовим речима, пракса је показала да су компаније које имају више жена на руководећим позицијама ефикасније и да имају бољи риск менаџемт, као и да је потребно стварати услове да се жене образују за оне послове које желе и да се остваре на свом каријерном путу без дискриминације и жртава на штету породице.
Биљана Брејтвејт, генерална директорка „Сустинери партнерс“, подсетила је на директиву ЕУ да до 2026. године у компанијама мора бити барем 40 одсто представника мање заступљеног пола на неизвршним позицијама и 33 процента на руководећим позицијама.
Према њеним речима, системске промене се не дешавају спонтано, већ је потребно интензивно радити на томе да се те промене остваре. Она се заузела и за економско оснаживање жена као значајан корак напред у остваривању родне равноправности.
Милан Марић, глумац, казао је да је битно дискутовати о питању родне равноправности и притом имати у виду специфичности нашег друштва. Према његовим речима, поједини мушкарци родну равноправност виде као атак на своја права и зато је потребно ићи корак по корак, док промене не могу да остану само на директивама за компаније већ се мора имати у виду шта се дешава унутар породица, јавног простора, ширег друштва.
Мирјана Тасић, из РНИДС-а, изнела је своја лична искуства и навела да током плодне каријере није имала препреке због тога што је жена. Такође је додала да у Србији девојке немају предрасуде када је реч о избору факултета и да је то чињеница која охрабрује.
Добрица Веселиновић из Зелено-левог фронта оценио је да су друштвене неједнакости присутне и да треба радити на њиховом отклањању. Он је додао да не постоји ниједна политичка организација која то може самостално да уради, већ да је потребан ангажман целог друштва и “хиљаду ситних корака” у добром правцу, посебно када је реч о образовању.
(Промо)
