''Понуда и потражња су мерила за цену, а ако имате ново тржиште, нормално је да ће цене поскупети. У целој ЕУ и у свету јаја су највише поскупела од свих прехрамбених пољопривредних производа због поскупљења сточне хране и транспорта, ако и због покиданих логистичких ланаца'', рекао је Ђаковић и додао да је, по његовом мишљењу, цена јаја претходних година у Србији била нереално ниска, када се узме у обзир колико је потребно да се достигне производња јаја на фармама или на другим местима где су огромни трошкови и штете.
Према његовим речима, у српском правилнику се са европским стандардима не поклапа простор у којем држимо коке носиље, што не дозвољава српским живинарима да пласирају своје производе у Европској унији.
Како је изјавио, постоје одређени захтеви ЕУ да се тај простор повећа, односно квадратура кавеза у којем ће се кокошке налазити или да буду у слободном држању.
''Оно што ми треба као држава да урадимо јесте да помогнемо живинарима да достигну такве стандарде јер они сами тешко тако могу да ураде због вишемилионских инвестиција. Можемо то решити кроз субвенције у аграрној политици, за инвестициона улагања у живинарску производњу'', рекао је Ђаковић и додао да је то процес који траје неколико година.
Међутим, по другој школи мишљења, како је рекао Ђаковић, повећава се проблем болести код кокошки, отежава се контрола њихове здравствене безбедности.
''Мора доста прописа да се испоштује, али пошто смо на путу ка ЕУ морамо прихватити правила која су одредили'', изјавио је Ђаковић.
Како је оценио, постоји и опасност да лисица однесе неколико десетина кокошки само за једну ноћ.
''Тренутно је цена за домаће произвођаче коректна и успевају да зараде иако се може уштедети на тржишним маржама, јер су оне драстично велике у односу на јаја, биле, а и данас су. Цену такође одређује и куповна моћ земље. Хрватска је, на пример, пета у Европској унији по цени јаја, а последњи по зарадама'', рекао је Ђаковић и додао да следи велика тражња за ускршње празнике, али да то не може много увећати цену јаја, јер је већ довољно рентабилна и висока и нема потребе да иде даље.
Како је оценио, без 25 динара се не може купити средња класа јаја у просеку у Београду.
''Вреди издвојити новац за квалитетна јаја, а најскупља домаћа храна је боља него увозна. Ако желимо да нам неко и даље живи на селу и да купујемо те домаће производе, то је начин да помажемо куповином домаћих производа.
Једна кафа у центру Београда је као пет комада јаја. Да ли су нам заправо кафићи прескупи, а јаја у ствари повољна?'', упитао је Ђаковић и додао да би требало знати од кога се купује и да је битна шаренолика исхрана, као и повремена промена произвођача.
