Држава ће помоћи узгој шампињона, развој туризма...

– Производња шампињона један је од најбољих пројеката у пољопривреди, где на малом простору може да зарађује много људи – навео је министар пољопривреде Бранислав Недимовић приликом посете Буковцу, код Новог Сада.
d
Фото: Dnevnik.rs

Заједно с новосадским градоначелником Милошем Вучевићем, Недимовић је обишао производњу Душана Кривокуће и најавио подршку државе за узгој гљива.

– Добро је што имамо прилику да причамо и о нашим проблемима, не само о ратарству и повртарству – рекао је произвођач шампињона Душан Кривокућа. – Право да вам кажем, нисам до сада ни тражио подстицаје. Веома је мало тих подстицаја што се тиче шампињона, надам се да ће их у будућности бити више. Бавим се том производњом 21 годину, врло је напорна, тражи човека 300 одсто, ради се 365 дана у години, буквално немате годишњи, времена за славе, пријатеље, свадбе. Заборавите на то. Ако желите да се бавите овим послом, немате времена за приватни живот и зато је много мојих колега, од 2000. године једно 80 одсто, одустало од те производње. Од ове производње се може живети под условом да радите од 12 до 18 сати дневно. Моје тржиште је Нови Сад, град који има готово 400.000 становника. Мислим да у околини има нас четири-пет који снабдевамо то тржиште и нема довољно шампињона за њега.

– Чињеница је да та врста производње није карактеристична за Србију, односно, била је, али због лоших технолошких процеса које су појединци примењивали, данас имамо дефицит на српском тржишту – рекао је министар Недимовић. –  Ми дајемо новац за изградњу и опремање оваквих објеката, довољно је само да се региструје пољопривредно газдинство. Имали смо један технички проблем у правилницима, где је неко морао да има земљу, али то нема везе једно с другим. То сад исправљамо, плус што ћемо омогућити овим људима да се кредитно задужују и да им не треба никакво средство обезбеђења, него ће држава давати гаранцију за њихове инвестиције. То су најбољи пројекти, где на малом простору може радити много људи и остваривати своју егзистенцију.


Жетва и цена пшенице

– Што се тиче Бачке, Срема и јужног Баната, мислим да ће жетва пшенице проћи веома добро – изјавио је министар Бранислав Недимовић. – Имали смо доста падавина, само да их сада не буде превише. У средњем  Банату није било толико кише, али је било довољно. Имали смо проблем оних дана у априлу када се осећао недостатак влаге, али пшеница се извукла и ја очекујем и добар принос и добар квалитет. Цену опредељује много фактора, али има једна ствар која је за нас одлична: Русија је забранила извоз пшенице, а Руси су највећи извозници пшенице на свету. Немојте заборавити да ми произведемо трипут више него што поједемо и ми све то извозимо. Ако они не дају, неко ће тражити ту пшеницу. Ако је тражња већа, цена ће бити већа. Тешко је сада причати о томе јер не знамо у којем тренутку ће Руси поново пустити извоз.


Министар се осврнуо и на развој винарства.

– Свака платформа с које можете да продате српско вино, поготово с јужних падина Фрушке горе, идеална је, без обзира на то да ли је реч о туризму на реци или о руралном туризму – рекао је Недимовић. – Сад ћемо расписати нове конкурсе за смештајне објекте, за ресторане по селима, где дајемо до 300.000 евра бесповратно. Све што има везе с туризмом идеална је платформа за храну, а показало се да нам је храна – видело се и током короне – један од најважнијих брендова. Ми немамо ни море, ни нафте, ни злата, али зато имамо да једемо.

Говорећи о пандемији, министар је рекао да је пољопривреда прошла најбоље од свих сектора у привреди. Наиме, 99 одсто пољопривредне производње није имало ни један једини проблем.

– Била су, додуше, погођена три сектора: производња раног поврћа, и ту смо интервенисали финансијски. То вам је највише простор око Лесковца и Житорађе, где има доста пластеничке производње, као и у Мачви. Један је био везан за туризам, зато што нису радили хотели и ресторани па су лоше пролазили произвођачи кајмака и сирева и ту смо дали новац. Трећи сектор су они који се баве пчеларством – њих нисмо смели да пустимо на улицу јер бисмо онда имали другу врсту проблема, са здрављем. И ту смо финансијски интервенисали. У ратарству нисмо имали проблема, могао си да одеш на њиву кад хоћеш, да се вратиш кад хоћеш. Одрадили смо сетву малтене брже него иједне године пре – рекао је Недимовић.

С. Крстић

EUR/RSD 117.5929
Најновије вести