Имаћемо своје вино и домаће сорте грожђа

Два јавна позива које је објавила Управа за аграрна плаћања ради доделе подстицаја винарима и виноградарима озбиљан су помак у досадашњој пракси субвенционисања тих грана пољопривреде и показују озбиљност државе у намерама да потпомогне и убрза развој виноградарства, винарства и винског туризма у Србији.
1
Фото: Дневник/ Р. Хаџић

– Ипак, подстицаји су само наговештај помоћи, која нас, у складу с недавно усвојеном десетогодишњом Стратегијом развоја винарства, чека до 2030. године – каже за „Дневник” председник Удружења винара и виноградара „Срем – Фрушка гора” Гордан Башић.

По поменута два конкурса држава је обезбедила 450 милиона динара.

По речима нашег саговорника, субвенционисање садње нових винограда је неопходно да би се површине под засадима приближиле онима које су, у не тако давној прошлости, постојале у Србији.

Фото: Дневник/ Р. Хаџић

– Повећана производња домаћег грожђа ће смањити зависност винске индустрије од увоза и утицати на побољшање квалитета вина, као и на убрзану афирмацију аутохтоних и новонасталих домаћих сорти винове лозе – истиче Башић. – Пошто је модеран приступ преради једини пут од грожђа до доброг вина, помоћ државе по те две конкурсне линије кроз субвенционисање изградње нових винарија, реконструкцију постојећих као и при њиховом опремању знатно ће повећати и модернизовати капацитете домаћих винара, који ће, самим тим, постати конкурентнији и по количинама и по квалитету произведеног вина. Могућност предвиђена правилником – да држава субвенционише и изградњу простора за промоцију вина уз сваку винарију – заправо је мотор за развој винског туризма, а самим тим и повећање укупне туристичке понуде у Србији.

У Србији тренутно постоји 13 регионалних удружења, окупљених у Савез винара и виноградара Србије, од којих је седам успело да заврши елаборате за заштиту географског порекла.

– По информацијама којима располажемо, у Србији има око 370 регистрованих винарија. Прошле године извезли смо 13.350.000 литара вина и добили приближно 19 милиона евра. По званичној статистици, када се узме у обзир вишегодишњи просек, производња вина износи око 30 милиона литара. Највише извозимо у Руску Федерацију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Хрватску и Кину, али то не не значи да су мање важни, по бројевима скромнији извоз у земље Европске уније и САД – наглашава Башић.. Он истиче да је највећи терет домаћег винарства дисконтинуитет настао након Другог светског рата.


Потребна помоћ домаће науке

Председник Удружења винара и виноградара „Срем – Фрушка гора” Гордан Башић каже да ће у фази развоја и планиране експанзије виноградарства и винарства предузетницима бити потребна помоћ домаће науке, али и да ће ту имати помоћ од државе.

– Формирање модерног института, који је планиран у Сремским Карловцима, смањиће нам лутања, концентрисати истраживања, помоћи да произведемо најбоље грожђе уз најмањи трошак и неизвесност, и да то грожђе претворимо у вино које бисмо с поносом могли изнети на сваки сто у било којој европској и светској престоници. 


– Већина наших винара не може се похвалити искуствима претходних генерација које су поставиле стандарде и обезбедиле стогодишње непрекидно присуство на тржишту. Поштено говорећи, то је био терет и осталих суседних балканских земаља, али су се оне углавном укрцале у воз ка ЕУ и, удружујући се и користећи европске фондове који су им били, а и сада су, на располагању, добили додатни стимуланс и погон који је убрзао развој винарства. То показује, иако се дисконтинуитет не може закрпити, да уз додатну помоћ државе није немогуће убрзано надокнадити бар део пропуштеног – наглашава Башић.

У протеклих двадесетак година винарство и виноградарство у Србији доживели су убрзани развој, истакао је Башић, и навео да је Фрушка гора, сама по себи, предодређена за виноградарство, а самим тим и винарство.

– Удружење окупља 60 винара који су препознали предности удруживања и значај географске идентификације на путу ка уздизању и враћању старог сјаја Фрушкој гори на винској сцени – рекао је Башић.

З. Делић

Фото: Р. Хаџић

EUR/RSD 117.5959
Најновије вести