Извоз кукуруза се насукао у плитком Дунаву

НОВИ САД: Удружење Жита Србије, уз подршку Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (УН ФАО) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), била је домаћин је округлог стола “Ближи поглед на производњу, потрошњу, складишну логистику и речну инфраструктуру микрорегиона”, одржаног у оквиру највећег светског форума у области производње и трговине житарицама и уљарицама “Global Grain“ у Женеви.
Luka Novi Sad Foto: Dnevnik.rs/arhiva
Фото: Dnevnik.rs

Округли сто у чијем фокусу је била Србија организован је у оквиру пројекта “Развој капацитета агробизнис удружења на новим извозним тржиштима”, који у Србији спроводе УН ФАО и ЕБРД.

Директор Жита Србије Вукосав Саковић изјавио је за “Дневник” да наша земља може у економској години да извезе најмање 2,5 милиона тона кукуруза, 1,7 милиона пшенице и брашна, 300.000 тона соје и по 150.000 тона сунцоркета и уљане репице.

Међутим, сада извоз кукуруза квари низак водостај Дунава, каже директор Саковић, наводећи да се наша земља због дугог сушног периода налази у озбиљном проблему,гледајући прошлогодишње извозне резултате кукуруза и садашње, по завршеној бебри.

Извоз нам је опао готово за 50 одсто па постоји реална опасност да нам истекне рок за извоз, јер се трговина кукурузом завршава у јуну када креће извоз јечма. Уколико се водостај Дунава  подигне, за чега је потребна добра киша у средњој Европи, месечно би требали да продамо по 250.000 тона кукуруза преко границе, што неће бити нимало лако, нагласио је Саковић.

По његовим речима, слаб извоз кукуруза због ниског Дунава на известан начин је надокнадила пшеница.


Принос наше пшенице одмах после ЕУ 

Наша земља  је и даље међу десет највећих извозника пшенице и кукуруза на свету, показала је анализа Удружења Жита Србије, израђена на основу података Одељења за пољопривреду Сједињених Држава за период 2014-15 и 2017-18.

У извозу кукуруза се налазимо на седмом месту, док смо  у извозу пшенице на десетом месту. Србија  је задржала високе приносе ових култура по хектару, тако да је и даље на високом другом месту када је у питању пшеница, одмах иза просека Европске уније и на петом месту у приносу кукуруза по хектару, истакао је Саковић.


После жетве успели смо да продамо 700.000 тона пшенице и брашна на инотржиште и по први пут ове године га пласирамо и у Италију. Са овом земљом смо започели извоз захваљuјући лањском учествовању на “Global Grain” у Женеви, па очекујемо да и од овогодишњег учешћа на важном међународном скупу стекнемо нове купце, и наравно наставимо извоз пшенице у Италију и надаље, казао је Саковић, додајући да у извозу пшенице немамо конкуренцију у земљама у окружењу, јер смо гледајући околне земље највећи произвођачи, али не само жита, већ и других ратарских култура.

Као ново тржиште, навео је Саковић, посебно је значајно да почнемо извоз пшенице за Египат, пошто је та земља највећи светски купац жита.

Међутим, да би наша пшеница стигла до Египта потребно је да се прописи усагласе, па су очекивања, каже Саковић, да ће Србија ове јесени то успети да постигне.

У Женеви смо презентовали и нове податке о количинама и квалитету производње пшенице, кукуруза, сунцокрета, соје и уљане репице у Србији, затим упознали с каквим извозним капацитетима наша земље располаже и представили тржишта на којима се ове културе пласирају, навео је Саковић.

З. Делић

EUR/RSD 118.3363
Најновије вести