Катона муштеријама на пијаци и за извоз за Русију највише произведе јабука са нешто више од два хектара, али бави се и производњом бресака и кромпира.
- Моји родитељи су се бавили виноградарством, у старом засаду између чокоћа је било мало јабука и другог воћа, а ја сам пре него што сам се одлучио да се посветим пољопривреди пет година радио у Прехрамбеној индустрији „Витамин“ као машинбравар. Од 1996. године сам одлучио да напустим посао и постанем пољопривредник. Нисам налазио себе у занату који сам изучио и неком фиксираном радном времену у предузећу, више ме је привлачило оно чиме су се бавили моји родитељи - испричао је Катона.
Јоца Катона је од тада четвртком, суботом и недељом на кањишкој пијаци, где је стекао многобројне сталне муштерије, не само из Кањиже, него и из Новог Кнежевца и других места који ту долазе да пазаре.
- У току године за осам месеци продајем јабуке, на мало размерим муштеријама око 20 тона, а из сваке бербе већи део рода - 40 до 50 тона на велико испоручим за тржиште Русије - сазнајемо од Катоне. - Ове године сам задовољан јер моји засади воћа нису тучени градом, што ми је најважније јер немам изграђене противградне мреже. Прошле године су јабуке имале веома слабу цену, али ове сзеоне чини ми се да ће бити мало боље. Првокласне јабуке овде на пијаци стају 60 до 70 динара, а на велико за извоз на тржиште Русије за сада се може остварити цена од 30 до 35 динара.
Катона каже да део рода намењен руском тржишту још није продао, јер обично сачека децембар за продају на велико, пошто му не вреди да јабуке више складишти у две хладњаче које има, капацитета од три и четири вагона...
Улагања у производњу јабука су прилична, велики је и ризик, јер сваке године поскупљују вештачко ђубриво, заштитна средатва и друго, а поврх тога велики проблем је недостатак радне снаге за бербу.
- Готово да на нашем подручју нема млађих произвођача који остају у пољоприврендим газдинствима која се баве воћарством, него се бавимо ми који смо већ дуго у овим водама. Реткост је да се млади определе да остану на газдинству, радије одлазе у иностранство да се баве другим пословима. И мој син који има 20 година оде на Вишу техничку школу у Суботицу, учи за инжењера информатике, неће да се бави воћарством, него ће газдинство трајати док га ја одржавам. Не верујем да ће се ћерка која сада похађа Средњу економску школу „Боса Милићевић“ у Суботици определити за пољопривреду, поготово што имамо мало газдинство - напомиње Катона.
И тако мало газдинство Јожефа Катоне још је незгодније за одржавање јер се засади јабука и бресака налазе на више парцела. На плантажама јабука Јоца негује пет сорти, од којих су три зимске и две сорте летњих, које доспевају за продају када и брескве. Сав рода са 350 стабала бресака старих пет година Јоца размери на кањишкој пијаци, а пролетос је засадио још 400 стабала, јер је увидео да је досадашњи род недовољан да покрије потражњу на пијаци.
- Сав род бресака успем да продам на пијаци на мало, а када и нови засад доспе уколико не будем успевао све да продам могућности за складиштење има у хладњачи и преко лета, па се код сваке сорте на тај начин може продужити век трајања најмање за недељу дана – каже Катона.
Уз јабуке и брескве Јоца производи и кромпир на нешто више од једног катастарског јутра и сав род уз воће продаје на пијаци, од када приспе па током јесени и зиме док се све не прода.
- Стигли смо до тога да ни кромпир није лако производити. Треба водити рачуна да се купи добар семенски кромпир, неопходно је и наводњавање и заштита усева. Годишње произведем око 15 тона кромпира. Тренутно килограм са пијачне тезге стаје 50 динара, а 40 динара ако се продаје на yак. Добро је да кромпир и брескве успевам да продам на мало на пијаци, јер тако постижем бољу цену - казује Катона.
Јоца је веровао да вреди да на имању родитеља настави традицију. Додуше, стари засад винограда је још пре две деценије искрчио и определио се за производњу јабука.
- Не знам шта би требало учинити да се млади више заинтересују за останак у пољопривреди, привређују на породичним газдинствима и заснивају своја газдинства. Мислим да ту не би помогле ни веће субвенције, ни јефтиније гориво за пољопривреду. То је друга генерација која другачије размишља. Мени је вредело, што сам се одлучио за пољопривреду, задовољан сам чиме се бавим и надам се да ће руско тржиште за јабуке и друго воће са нашег подручја да траје јер без тога не бисмо могли да продамо оно што произведемо, пошто у Србији има доста засада и без извоза не знам шта би - сматра Катона.
За заливање воћњака и кромпира на парцелама у хоргошком атару Катона користи воду из бушених бунара са дубине од 45 метара, па воду спроводи ватрогасним цревима до воћки, а за заливање кромпира распрскивач.
- Незгодно је што је мали посед којим располажем уситњен. На пример, засади јабуке на два и по хектара су на чак пет парцела. Радим са оцем, који због тога што има 72 године може све мање, али све сем бербе и дела резидбе воћњака урадимо сами. Само за бербу јабука узимамо надничаре. Планирам да ове јесени годину дана одморим једну парцелу под јабукама која је сађена 1996. године, где ће поново садити јабуке - планира Јожеф Катона.
Милорад Митровић
