Како повећати извоз и унапредити квалитет житарица?

БЕОГРАД: Србија је ове године извезла 4,3 милиона тона житарица, а има потенцијала да тај извоз повећа на више од пет милиона тона, на чему би требало радити, као и на унапређењу њиховог квалитета, речено је данас на првој Српској житарској конференцији "Serbia Grain Conference 2019".
psenica zetva
Фото: Dnenvik (M. Mitrović)

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је да се мора обезбедити бољи квалитет семена како би имали квалитетнију пшеницу, а тако и прилику за већи извоз.

Како је најавио, у другој половини 2020. године биће предложен сет мера подршке за оне који сеју квалитетне и сертификоване усеве.

Недимовић је на отварању конференције рекао и да су размена искуства и знања веома важни и указао да су највећи проблеми транспорт и логистика.

Како је најавио, за неколико дана биће одржан састанак са представницима Светске банке у вези обезбеђвања средстава за развој лучке инфраструктуре како би житарице могле бродовима да се превозе до најближих тачака, пре свега Констанце.

Он је оценио да је важно и то што ће Србија аплицирати за чланство у Међународном житном савету.

"Србија ће бити 57. земља чланица и бићемо први у окружењу, једина земља на Балкану која је члан Савета, а чланице тог тела су земље ЕУ и Русија и то ће нам омогућити да дођемо до информација да можемо да планирамо годину испред нас", рекао је Недимовић подсетивши да тај Савет објављује информације о кретањима цена житарица у предстојећој години.

То ће помоћи да знамо какви су трендови на тржишту, да се информишемо о битним темама из ове области и кретањима цене на светском тржисту и те информације ћемо поделити са пољопривредницма, поручио је Недимовић.

Ове године ситуација је са житарицама боља него прошле, упркос сушним данима, оценио је Недимовић и подсетио да су трендови да се све више улаже у систем за наводњавање како би пољопривредници што мање зависили од временских непогода.

Министар је рекао и да је Србија обезбедила неколико сертификата за извоз житарица претходних месеци на страна тржишта и да је договорен извоз за Египат, и то пшенице, а за Турску сунцокрета и сунцокретовог уља.

За неколико дана биће завршен сертификат за извоз кукуруза у Кину, а наредна тржиста "која ћемо напасти" су Индонезија и Вијетнам, јер она имају велике потребе за кукурузом, додао је Недимовић.

Шеф агросектора ЕБРД за регион југоистоцне Европе Миљан Ждрале рекао је да та финансијска институција приоритет даје инвестицијама и техничкој помоћи и да је од отварања канцеларије у Србији од 2001. уложено 200 милиона евра у овај сектор уз помоћ многих компанија.

Реч је превасходно о инвестицијама у прехрамбеној индустрији, уљарицама, улагању у силосе...

Како је казао, важно је што постоји намера да се Србија посвети квалитету житарица како би се самим тим не само конкурисало бољим квалитетом, већ и самим тим, повећа принос култура.

Ждрале наводи да се смањује проблем са недостатком инфраструктуре, те да ће та банка спроводити пројекте који се односе на иригационе системе како би се на најбољи начин адаптирали на климатске промене.

Милос Миловановић из организације УН ФАО указао је да 180.000 пољопривредних газдинаставау Србији гаји житарице и да има још простора за унапређење продуктивности.

"Србија је ове године извезла 4, 3 милиона тона житарица и могла би да извезе преко пет милиона тона и на томе би требало радити. Приноси у овом сектору расту брже него што расту у ЕУ", рекао је Миловановић.

Као други аспект навео је климатске промене, те додао да је важно прилагодити се, нарочито обезбеђивањем ситема за наводњавање јер су суше у протеклом периоду биле све учесталије, а може се очекивати да ће таквих ситуација бити све више у будућности.

Вукосав Саковић из Удружења "Жита Србије" каже да у свету влада хиперпродукција житарица и да је она створила залихе и оборила цену и на међународном тржисту те да их је све теже продати.

Како је рекао, важно је да се развија тржисте, повећа извоз ка северној и западној Европи и унапреди квалитет.

Говорећи о продаји житатарица на тржисту Египта, он је казао да смо успели да продамо пшеницу египатским трговцима, али да је тешко понудити робу уједначеног квалитета јер јер они траже не само најнижу цену већ и стриктно разврставање по квалитету, односно најквалитетнију робу.

"Док све то не испунимо нећемо се појавити на том тржисту званично већ само преко дела мултинационалних компанија", каже Саковић.

Како наводи, у Србији је произведено око 12, 5 милиона тона житарица и требало би да се уради попис складишног простора.

Председник скупштине Удружења "Жита Србије" Драган Слијепчевић рекао је да у укупном извозу чланице тог удружења учествују са скоро 90 одсто.

Такође складиште три милиона тона житарица и уљарица, а прерађују више од милиона тона и извоз повећавају из године у годину.

Serbia Grain Conference 2019 окупила је око 200 учесника из земље и иностранства, укључујући представнике националних житарских Асоцијација, ресорних Министарстава, сектора привреде из интернационалних компанија које послују у сектору трговине житарицама и уљарицама , као и српске трговце и извознике житарица и уљарица - чланице Удружења Жита Србије.

Биће представљене прогнозе и процене производње житарица и уљарица у свету за текућу економску годину, најновији трендови на светском тржишту, подаци о количинама и квалитету извезене пшенице, кукуруза, сунцокрета, соје и уљане репице у Србији, извозне могућности наше земље.

Ово је прва конференција ове врсте организована у Србији у оквиру заједничког пројекта Удружења Жита Србије, Агенције за храну и пољопривреду Уједињених Нација (УН ФАО) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије са идејом да овај догађај постане традиционалан.

EUR/RSD 117.5291
Најновије вести