Један од оснивача и директор задруге Војислав Мркшић подсећа да су некада породице практично биле мале задруге, истичући да су „Мршићеви салаши“ успели да се уздигну и послују као велика сложна породица која је сада узор не само у Банату, него и шире.
„Мркшићеви салаши“ са око 3.000 хектара, уговарају производњу и пласман ратарских култура са преко 250 пољопривредних газдинстава и располажу складишним капацитетима од 38.000 тона са најсавременијом опремом за чишћење и сушење житарица и сопственом лабораторијом, развијају пекарство и прераду меса у сопственим погонима, имају ланац од 15 малопродајних објеката у Српском Итебеју, Зрењанину, Мужљи, Тителу, Ечки, Житишту, Црепаји, Ковачици, Елемиру и Кикинди. Из погона „Мркшићевих салаша“ месним прерађевинама и другим производима снабдева се и трговачки ланац „Гомекс“ из Зрењанина.
Поврх тога паори имају бензинску пумпу па све мештане и моторизоване путнике намернике снабдевају горивом и другим потрепштинама, а делатност су и практично заокружили од њиве до трпезе, јер су у селу изградили туристички комплекс са рестораном, конфорним смештајем за одмор гостију, мултимедијалном салом за организовање пословних скупова, свечаном салом за прославе, а у тој свеобухватној понуди је чак и салон лепоте!
„Ми смо очито били весници једног новог модерног типа задругарства. Задруга „Мркшићеви салаши“ је основана 1992. године и почела са малим бројем задругара и коопераната, а данас је једна од најозбиљнијих задруга не само у Србији него и региону. Тренутно имамо 303 запослена, због укрупњавања поседа окупљамо мањи број задругара и коопераната него што јсмо некада имали, али успевамо да држимо развојни корак у све захтевнијим условима. За савремену пољопривредну производњу јако је битно да су поседи укрупњени, да пратимо сва достигнућа и постижемо добре резултате у производњи“, истиче Војислав Мркшић.
Задруга „Мркшићеви салаши“ је упошљавала 23 радника када је 2002. године извршила припајање негдашње Земљорадничке задруге „Итебеј“ која је била у озбиљним проблемима, пред стечајем, и имала 26 запослених. Породична задруга је тако сеоску задругу наслеђену из времена социјализма спасила пропасти и донела бољитак Српском Итебеју и окружењу. У лањској сушној години на њивама „Мркшићевих салаша“ остварен је принос од 9,6 тона пшенице по хектару, родило је 7,8 тона зрна кукуруза и 3,86 тоне сунцокрета.
„ Постићи те приносе на њивама у овом делу Баната на типу земљишта који имамо, у неповољним климатским условима, више је од успеха“, сматра Војислав Мркшић.
Каже да су све то остварили у сувом ратарењу, али у једном делу атара имамо каналску мрежу за одводњавање јер у пролеће увек имају вишка вода пошто су им њиве теже оцедите.
„Имамо дренажу која нам у пролеће помаже у одводњавању, али смо у сарадњи са локалном самоуправом Житишта и „Водама Војводине“ радили задњих неколико година да се канали оспособе да буду двонаменски. Кота им је стављена да буде на нули, па у току суше у летњем периоду смо урадили пуњење канала водом из Бегеја, тако да дренажни систем служи и за наводњавање. Захваљујући томе смо успели да на површини од око 1.700 хектара и у суши постигнемо завидан принос, где је кукуруза било и преко девет тона... Оно што сви прескачу, а најбитније је, да треба довести воду до њива, радити нови начин заливања корена биљке, а не заливати одозго. Ово је контролисани систем наводњавања где се може убацити и храниво, да се корен биљке храни и мислим да је то будућност у савременој ратарској производњи“, каже Војислав.
У пекари „Мркшићевих салаша“ капацитети су 2.000 јединица пекарских производа на сат, па се муштеријама свакодневно испоручи око 18.000 векни хлеба, раде се и специјалне врсте хлеба, тако да се производи преко 20.000 јединица пекарских производа. Палета белих пецива је доста широка, ради се и програм замрзнутих производа, лиснатог теста и кора за питу, подлоге за пице и друго, а ускоро ће се на трпези наћи и торте.
На кланицу крупне стоке која се откупљује од овдашњих фармера, наслања се погон за прераду меса и производњу месних прерађевина са дневном производњом од 10 тона, која завршава у сопственој и малопродајној мрежи „Гомекса“.
„Српски Итебеј има око 2.000 становника, а суседни Нови Итебеј са којим је практично спојен има око 800, па смо једна целина која се тренутно бори да овде све функционише, још увек су школске клупе пуне ђака. Битно је да смо старосну границу померили на ниже, да су млади људи остали на селу да живе и раде и да у селу поред школе, поште, више продавница, сервиса и других радњи функционише. Живот се одвија несметано захваљујући примарној пољопривредној производњи, без које не би могло све остало да функционише“, уверен је Мркшић.
Наш саговорник наглашава да Ж „Мркшићеви салаши“ може да послужи као пример да се у селима могу у оквиру задруга организовати разноврсне делатности, те да управо због такве оријентације су у прилици да отварају нова радна места.
„Ту није крај наших идеја, јер намеравамо да пословање проширимо још у неким делатностима“, најављује директор Војислав Мркшић
Милорад Митровић
