- За узгој дувана смо се определили јер мислимо да је једна од најисплативијих култура којом се баве људи на овом терену – каже Александар Рајаковић. – Кренули смо са три сушаре и производњом на 13 хектара, а у међувремену смо проширили производњу на преко 27 хектара и имамо шест сушара. Пре него што смо се окренули дувану претежно смо се бавили ратарством. Сејали смо пшеницу, кукуруз, сунцокрет и соју, а породица се бави и повртарством.
Породица Рајаковић обрађује око 100 хектара, а до пре коју годину су обрађивали скоро дупло више, док је било могућности да у закуп узму њиве у власништву државе.
- Сада те земље у државном власништву више нема за закуп јер се издаје газдинствима са првенством закупа углавном по основу сточарства, тако да је то превагнуло да уђемо у производњу дувана. Разлог је и то што се откупне цене дувана знају унапред, а дефинисани су и сви остали услови које пружа фабрика Компаније Јапан тобако интернешнел (ЈТИ) у Сенти. Прате нас и стручном подршком кроз цео производни циклус, малтене 24 сата, од заснивања расада до завршетка бербе и преузимања сувог листа дувана, што је велики плус за нас произвођаче – наглашава Рајаковић.
Уз опредељење да се на дуже стазе посвете узгоју “вирџиније” породица Рајаковић је сопственим улагањима подигла сушаре, махом половне, али и за сваку половну сушару издвојити 5.000 до 6.000 евра, што је према речима нашег саговорника била најприхватљивија комбинација. Пољопривредници Хртковаца су у Срему међу највећим произвођачима жутог листа, јер поред ЈТИ-а, производњу дувана уговара још четири прерађивача.
Производња дувана захтева доста труда, јер са заснивање расада под пластеницима креће се крајем фебруара или почетком марта, а почетком маја креће изношење расада на њиве и садња, потом следи нега усева до бербе, која почиње половином јула и траје око четири месеца, све до првог мраза.
- Сви укућани су укључени у послове, а у време бербе ангажујемо сезонске раднике. Све сем брања листа можемо сами да постигнемо, међутим, када крене берба и сушење на њиви свакодневно мора бити 12 до 15 људи.- напомиње Александар. – У односу на друге ратарске културе где се највећи део посла одради машински, у производњи дувана је сасвим другачије јер захтева више радне снаге, али је рачуница повољнија. Поред тога производња дувана је доста сигурнија од класичног ратарења.
Александар и супруга му Аница имају двоје деце и очекују још једну принову. Корени су им паорски, па у пољопривреди виде будућност. На истом грунту живе Александрови родитељи, отац Живко и мајка Ангелила, тако да су под истим кровом три генерације Рајаковића. У комшилуку је и породица Александрове сестре Ксеније. Из практичних разлога имају пет регистрованих газдинстава, да би остваривали више субвенција, али и послови су тако распоређени да сви буду упослени тако да допринесу што је могуће више. Александар, али и остали укућани потврђују да сви заједно, на окупу, добро функционишу. Послови су тако распоређени да су Александар и његов отац Живко највише у тракторима на њиви, под контролом мајке Ангелине је расад у пластеницима, има послова и око стоке, јер држе тридесетак оваца и свиње, највише за сопствене потребе. Супруга Анкица води рачуна о деци и води бригу о кући. За унапређење производње на имању Рајаковићи су до сада у више наврата користили подстицајна средства приликом набавке пољопривредне механизације, системе за наводњавање, што је итекако помогло, јер је из државне касе за те сврхе повраћај средстава био 40 одсто улагања.
За производњу расада “вирџиније” Александар Рајаковић користи два пластеника. Потребно је однеговати расад уједначеног квалитета, што захтева заштиту, али и шишање листа да би биљке ојачале и биле спремне за изношење на њиве.
Заснивање произвоњде расада је у тацнама од стиропора које плутају у базенима испод пластеника, а за развој биљака води се додају хранива и заштитни препарати ради спречавања од болести и инсеката, штеточина. Расад у пластеницима приспева за 55 до 60 дана, спреман за садњу на њиви.
- Средњу пољопривредну школу завршио сам у Руми, за руковаоца-механичара пољопривредне технике, па сам у неку руку сам свој газда и мајстор. Пуно ми значи што сам се у школовао у пољопривредној струци, јер стечено знање користим у пракси и итекако је драгоцено, када сам већ одлучио да останем на селу – вели Александар Рајаковић.
У Хртковцима смо били по кишном дану па се није могло на њиву, али имајући у виду да су сви усеви били жељни кише, она је добродошла за садњу дувана, како за расад који је још код куће испод пластеника и треба да се изнесе на њиве, тако и за расађено јер ће се боље примити и напредовати.
- Обавили смо око половине посла на садњи, нису баш били повољни услови због сушног периода, тако да ће нам киша која је падала ова два дана пуно значити. Добро је што нешто више од половине површина можемо да наводњавамо, тифонима, разаним распрскивачима и системомом кап по кап. То је предуслов да на тим површинама где имамо могућности за наводњавање постижемо стабилне приносе. Прошла година је била сушна и да није било заливања, било би јако лоше. У погледу приноса и није било лоше, него је квалитет био слабији па је приход због тога био мањи него што смо очекивали. По хектару постижемо принос од две до две и по тоне сувог листа, али поред тога битно је произвести што квалитетнији дуван, јер се приликом испоруке класира и на основу тога обрачунава – појашњава Рајаковић.
Лист “вирџиније” се суши у сушарама, а код коришћења енергената могућности су за коришћење пелета, дрва, угља, коштице воћа и земни гас. Породица Рајаковић као енергент користи замни гас, а њихово искуство је да се постижу најбољи ефекти.
Текст и фото: Милорад Митровић
