Кукуруз са светске пијаце доноси 750 милиона евра

Кукуруз у овој економској години бележи два рекорда у погледу цене, која је ове седмице на Продуктној берзи у Новом Саду 21,8 динар килограм, без ПДВ-а, и по добром извозу јер смо од почетка економске године у октобру 2019. године до краја 2020. продали, по подацима Управе царина 1.330.237 тона.
kukuruz
Фото: Dnevnik.rs

У јануару, кажу у Удружењу „Жита Србије”, очекују да се на инотржишту прода између 300.000 и 350.000 тона кукуруза. У том удружењу наводе да, уколико трговање кукурузом на страним тржиштима и даље буде ишло овим темпом или потражња буде још и већа, не треба да бринемо. Кукуруза ћемо имати за домаће потребе и за извоз сигурно до маја. За домаћу потрошњу треба нам око 4,4 милиона тона кукуруза, а у априлу прошле године посејали смо га на близу милион хектара и добили у просеку 8,1 тона по хектару.

– Можемо бити задовољни како иде извоз кукуруза јер га брже продајемо у односу на раније године – каже за „Дневник” Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије”, и наводи да сматра да Министарство пољопривреде неће променити пре неколико дана објављену одлуку да неће уводити меру забране извоза кукуруза ни додатне таксе за извоз ако потражња за домаћим кукурузом настави да иде овим темпом или обим трговања буде још и већи. – Суштина је у томе да тржиште буде слободно и да се у том погледу не ограничава трговање ни у једном смеру.


Више ће бити посејано

Због добре цене, предвиђа се да ће у пролећној сетви површине под кукурузом прећи милион хектара, У односу на очекивану производњу лане је кукуруза  било 9,6 одсто више, а у односу на десетогодишњи просек (2010–2019) 29,4 одсто.

У Министарству пољопривреде саопштили су да ће наставити улагања, и то пре свега у системе за наводњавање, и тако настојати да одрже тренд раста производње. У току је реализација 49 пројеката система за наводњавање широм Србије.


Али, код аграрних аналитичара постоји сумња да неће бити баш тако и да ће држава реаговати уколико извоз буде већи и почне да угрожава домаће потребе јер сматрају да неће допустити да кукуруз увозимо.

Аграрни аналитичар из Новог Сада Жарко Галетин каже да се домаћи извоз у овој економској години баш заукао и да не треба да стрепимо од спољнотрговинске размене све док обим трговања не достигне три милиона до три и по милиона тона.

– Тек када се приближи том обиму, држава ће реаговати ограничавањем извоза да би се  заштитиле овдашње потребе јер је тако било и ранијих година – каже Галетин, и додаје да ће то бити тешка мера јер треба зауставитии домаће трговце, пошто је сада цена кукуруза најбоља од 2013. године, и тона вреди око 200 евра, иако су у свету количине кукуруза на историјском максимуму и крећу се преко 1,140 милијарду тона.

Уколико би извоз заиста достигао 3,8 милиона тона, то би значило да се, уз просечну цену од око 200 евра по тони, на светској пијаци може зарадити око 760 милиона евра.

Мада међу аналитичарима постоји сумња да ћемо успети да извеземо 3,8 милиона тона кукуруза, колико, иначе, очекују у Министарству пољопривреде, аграрни аналитичар Бранислав Гулан каже да ћемо без проблема успети у томе јер немамо велики сточни фонд па ни знатне потребе за сточном храном. У прошлој економској години извезли смо 3,05 милиона тона кукуруза, што се сматра најбољим извозним резултатом још од 2014.

– Наша земља је одавно међу првих десет светских извозника кукуруза – подсећа Гулан. – Нема стрепње да се, ако инотржиште буде тражило, не приближимо извозу од четири милиона тона, али треба да нас забрине што, иако кукуруза имамо у изобиљу, немамо развијену прерађивачку индустрију, а кукуруз иде у чак 1.300 производа. Уместо приче о великом извозу те житарице, требало би размишљати о томе шта се све од кукуруза може направити јер у преради лежи знатно већа зарада него што је имамо сада, па зато у том правцу треба да усмеримо енегрију.

З. Делић

EUR/RSD 117.5702
Најновије вести