Министарство: Пратимо даљи развој ситуације на тржишту уља

БЕОГРАД: Министарство трговине, туризма и телекомуникација пажљиво ће на дневном нивоу пратити даљи развој ситуације на тржишту уља и у складу с тим предлагати адекватне мере, кажу у том министарству поводом поскупљења сунцокретовог уља.
ulje, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Уколико дође до повећања цена које немају економско оправдање, један од начина за спуштање цена је и привремена суспензија царина на увоз сунцокретовог уља, како би се омогућила већа конкуренција, рекао је за Танјуг државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација Урош Кандић.

Напоменуо је да је уљарска индустрија стратешка грана пољопривреде и да су због тога царине на увоз сунцокретовог уља из ЕУ у Србију прилично високе и износе 30 одсто.

Навео је да постоји економска логика за досадашње кориговање цена уља, будући да су кључни улазни параметри, односно сировине, драстично поскупели.

Кандић је објаснио да је раст цена сунцокретовог уља који је настављен и у овој години последица дешавања на међународном берзанском тржишту која се директно рефлектују и на Србију, услед слабијег рода сунцокрета највећих светских производаца, пре свега Русије и Украјине, а с друге стране и повећања тражње за јестивим уљем у свету због пандемије.

"Цена сировог сунцокретовог уља у црноморском региону тренутно се креће око 1.525 долара по тони, што је раст од 16 одсто у односу на фебруар ове године, а више него двоструко већи раст у односу на исти период прошле године када је цена сировог сунцокретовог уља износила 665 долара по тони", каже Кандић.

Поред тога, додаје Кандић, када говоримо о цени сунцокрета, у Србији се тренутно тргује сунцокретом за предстојећи род 2021. године по цени од 48 динара по килограму без ПДВ-а, док је поређења ради, након прошлогодишње жетве, у септембру цена сунцокрета износила 35,5 динара по килограму, што је повећање од 35 посто.

Навео је да је тржиште уља у Србији добро снабдевено и да за сада не постоји бојазан од несташица.

Кандић каже да је род сунцокрета у 2020. години од око 660.000 тона, иако лошији за девет одсто од рода 2019. године, у рангу вишегодишег просека, при чему се и извоз сунцокретовог уља за сада креће у прихватљивим оквирима.

У Удружењу Жита Србије које прати цене на светским берзама, а на домаћем тржишту цену сировине, кажу да је јасно да до новог рода сунцокрета на српском тржишту нећемо имати јефтиније уље.

"Да ли ће цена на даље бити на овом нивоу или ће уље бити скупље то ће искључиво зависити од будућег рода, код нас и у свету и дешавања на светском тржишту", рекла је за Танјуг директорка Удружења Жита Србије Сунчица Савовић.

Навела је да је цена сунцокрета на домаћем тржишту зависна од цене на међународном тржишту, јер је сунцокрет берзанска роба чија се цена формира на великим светским берзама.

"У години пандемије повећана је тражња за пољопривредно-прехрамбеним производима у свету, а ове године такав тренд се наставио на светском трзишту и то у већој мери за биљна уља него за уљарице", рекла је Савовић.

Као и до сада, наводи, цене сунцокретовог уља на светском тржишту све до новог рода кретаће се искључиво у зависности од понуде и тражње.

"Након августа, односно у септембру тек можемо са сигурношћу давати прогнозе у вези са даљим кретањем цена, а у зависности од величине новог рода сунцокрета у свету", рекла је Савовић.

Подсетила је и да су 2020. године лошији род сунцокрета имали многи велики светски произвођаци попут Украјине, Русије, Бугарске, Румуније, Молдавије, што је неминовно утицало на овакав тренд кретања цена уљарица и уља на светским берзама.

"У другој половини марта цене сунцокретовог и палминог уља на светским берзама достигле су највиши ниво у протеклих 13 година, цене сојиног уља у протеклих осам година", рекла је Савовић.

Навела је да је овакав драстичан скок цена био узрокован истовремено малим залихама палминог, сојиног, сунцокретовог и репициног уља у свету због мање од очекиване прошлогодишње производње ових уљарица и све мањих залиха доступних за трговину, али и активностима финансијских фондова на светским берзама, односно растом тражње за биљним уљима.

Савовић каже да Србија производи релативно мало сунцокрета у односу на велике светске произвођаче, али сасвим довољно да се покрију све домаће потребе и да остане довољно за извоз.

Годишње у просеку Србија извезе више од 100.000 тона сунцокрета и више од 150.000 тона уља, али и поред тога увек је домаће тржиште довољно снабдевено, наводи Савовић.

"Приноси сунцокрета у протеклих седам година на нивоу земље се крећу од 2,7 до 3,2 тоне по хектару и са таквим приносима очекујемо и у овој години род на нивоу до 700.000 тона", рекла је Савовић.

Додаје да је у 2020. години у Србији произведено 654.000 тона сунцокрета са просечним приносима на нивоу од три тоне по хектару.

Савовић наводи да ће и ове године у пролећној сетви, која би требало да почне у наредним данима, сунцокретом бити засејано између 200.000 и 220.000 хектара.

"Наше тржиште сунцокрета активно је само месец-два дана након жетве која се једном годишње одвија у Србији, сваког августа. У том периоду уљаре и извозници откупе од пољопривредних произвођача све количине и све залихе сунцокрета у овом тренутку налазе се код уљара", рекла је Савовић.

Aradinski Petrov
08.04.2021 • 10:11
Da li će opet sirotinja da kupuje zejtin na karton?
EUR/RSD 117.5702
Најновије вести