Министар је на РТС рекао да уколико нека држава жели да постане члан СТО мора да се одреди према промету ГМО.
"Наша је одлука да ли ћемо да уђемо или нећемо. Шта год да буде наша одлука пре тога морамо да имамо стручно, научно мишљење од научних институција у Србији", каже Недимовић.
Став о промету ГМО биће и један од задатака стручне комисије састављене од 15 људи која ће данас бити потврђена, а Недимовић подсећа да наши закони забрањују и промет и производњу ГМО.
Објаснио је да ће се савет бавити проценом ризика у безбедности хране, те навео да је један од потенцијаних ризика везан и за ГМО чији промет су прихватиле све земље у нашем окружењу.
Упитан да ли су у савету подељена мишљења о промету ГМО, Недимовић каже да је главни циљ био да се окупе стручњаци који су еминенетни у својим областима, а не декларисање за и против овог или оног ризика, наводећи да има стручња који према алфатоксину у млеку имају различита мишљења.
Каже и да су у тај процес укључени и потрошачи, сви заинтересовани, те да ће бити транспарентна и широка расправа.
Постоје, додаје, и многи други ризици који се појављују, а једна од главних тема је да ли једемо здраву и безбедну храну.
"Управо то тело треба да поброји све ризике, да нађемо алате како да се боримо против тих ризика, савет треба да да своје стручно мишљење на научној основи, да упозоримо и обавестимо јавност и да министарство реагује по упутствима", рекао је Недимовић.
Две трећине чланова тог стручног савета су, каже, професори факултета, еминентни стучнајци из области хигијене хране, биотехнологије, пољопривреде, фармације, сви они који су на директан или индиректан начин укључени у систем безбедности хране, али и наводи да коначну одлуку доноси законодавно тело и извршни орган.
Каже да су месо и млеко производи који су у свакодневној употреби, те да ту постоји гомила ризика, подсетивши на причу од пре две, три године у вези са алфатоксином у млеку.
"Да ли је месо које ми једемо и које понекад увозимо безбедно и хигијенски исправно, то су одговори које треба да да ово тело", истиче Недимовић.
Наводећи да је постојање тог тела предвиђено законом из 2009. године, Недимовић подвлачи да безбедност хране треба да буде један од приорета.
Следеће недеље комплетне анализе о штети
- Ледени талас који је захватио пре неколико недеља нашу земљу нанео је штету на 50 одсто засада јагодичасто-бобичастог воћа на територији западне Србије које је највише страдало, изјавио је Недимовић.
Он је рекао да је снег доста штете нанео и кајсији, шљиви и јабуци, те да ће следеће недеље Институт за воћарство дати комлетне анализе.
Како је навео, према прелиминарним резултатима Пољопривредног факултета у Новом Саду, укупна штета од елементарне непогоде је 15 одсто укупне производње у воћарству.
Министар најваљује да се припремају и одређене мере, и подвлачи да су већ расписани позиви за набавку опреме која превенира такве ситуације, пре свега противградне мерже и системе за наводњавање.
Истиче и да држава даје 40 одсто од премије осигуирања које се тиче одбране од раног мраза, али и наводи да се морају едуковати људи јер је 10,5 одсто осигуране површине јако мало.
