Баги и Жолдош се баве и другим пословима, али су увидели да производња брикета може бити уносна, поготово што су сировине са њива на дохват руке, па су сопственим улагањима инсталирали погон, али значај виде и у томе да свако новоотворено радно место у малом насељу са око 600 житеља, какво је Тотово Село, пуно значи.
- Увидели смо да на нашем подручју недостаје чврстог огрева, а да су огревно дрво и угаљ који се допремају из удаљенијих крајева све скупљи, често и неуједначеног квалитета. Било је ситуација када сам требао да купим огревно дрво па га није било на стоваришту, због временских неприлика или других разлога, па када је пристигло било је јако скупо У размишљањима шта да урадимо, дошли смо на идеју да покренемо производњу брикета - испричао је Жолт Баги.
Брикет као чврст енергент биљног порекла, производи се тако што се сировина уситњава и компресује под високим притиском, како би се добио компактан производ, који по изгледу потсећа на огревно дрво. Баги објашњава да је брикет који праве у погону у Тотовом Селу састављен од кукурузовине са ћутком, сламе уљане репице, сламе соје, користи се и биљни отпаци сирка, а према потреби додаје се и пиљевина од дрвета. У обезбеђењу сировина Жолт Баги и Роберт Жолдош само делимично се ослањају на биљне остатке са сопствених њива,
па су упућени да већи део сировина за брикет купују од пољопривредних газдинстава из Тотовог Села и околине.
За целогодишњи рад погона чији је дневни капацитет 1,5 до две тоне брикета, потребни су кукурузовина и други биљни остатци са преко
200 хектара ораница. Пољопривредна газдинства су показала заинтересованост
да биљне остатке продају или да их трампе за брикет за сопствене потребе, па се са њима успоставља дугорочнија вишегодишња сарадња.
Код обезбеђења биљних остатака као сировине за брикет кукурузовина је јефтинија, док је сојина слама скупља, а сировине се лагерују у великим ролбалама. Баги указује да је ове сезоне са једног катастарског јутра скидано седам до осам ролбала кукурузовине које теже 300 до 350 килограма, да на растур од око 15 посто сировине, тако да се од сваке бале добије око 250 килограма брикета. Сагледали су и прва искуства са сојином сламом и другим сировинама, тако да са производне траке добијају брикет истог квалитета, енергетске вредности као тврдо дрво, што је потврђено испитивањем.
- Једна тона брикета од биљних остатака замењује три до четири кубика огревног дрвета, што зависи од тога како се ложи и у које пећи. Цена килограма нашег брикета је 18 динара, значи да за једну тону треба издвојити 18.000 динара, док кубик тврдог дрвета стаје 6.000 до 6.500 динара, а зависи где и када се купује. Предност је у томе што брикет не треба сушити, увек је истог квалитета, може се без проблема благовремено складиштити и користити када наступи грејна сезона, при чему погодности има јер у односу на друге врсте чврстог огрева практично нема отпада и мање има прашине - објашњава Баги.
Када се све узме у обзир Жолт Баги и Роберт Жолдош су нашли рачуницу за рад погона, који у две смене упошљава шесторо људи, по троје у свакој смени, па у догледно време планирају да инсталирају још једну линију.
- Једноставно је и јефтино, а биљних остатака као сировине има довољно и код нас нису искоришћене колико би могло, пре свега да буду алтернативе за чврста горива попут дрвета и угља. Брикет може користити за загревање стамбених или пословних објеката, могуће га је користити у свим пећима и грејним телима, за разлику од пелета који је намењен само за пећи и котловима за централно грејање. Наши купци који су испробали и користе брикет су задовољни - указује Баги.
На почетку рада погона комшијама и пријатељима давали су на поклон брикет да га испробају на почетку прошле грејне сезоне, па су углавном одлучили да пређу на ово чврсто гориво. Брикет из Тотовог Села купце је нашао на северу Војводине у Суботици, Сенти и Кањижи, па га има у продавницама и стовариштима огрева, у мањим паковањима од 10 килограма, а за испоруку на велико паковање је у врећама од 30 килограма.
Због иновативне технологије комади брикета имају рупу по средини, што омогућава циркулацију ваздуха и ослобађање веће количине топлотне енергије приликом сагоревања. Поред тога што је економичнији брикет је и еколошки огревни материјал, јер у поређењу са угљом и другим чврстим горивима сагоревањем знатно мање загађује животну средину. Тако сагоревањем брикета се ослобађа чак стотину пута мања количина штетних гасова него сагоревањем угља, садржи десет пута мање пепела и ослобађа се знатно мање честица које загађују ваздух.
Милорад Митровић
Фото: Ј. Гергељ
