Али се стрепи и од великог невремена које после садашњих високих дневних темература не примерених мају могу да донесу олују, лед и обилне падавине.
Имајући у виду да је пољопривредна производња окосница привредног развоја Србије, с обзиром на то да учествује са око 6,5 одсто у БДП-у, а биљна производња са 70 одсто, један од излаза из климатских непогода требало би да буде, осим наводњавања и осигурање усева, премда осигуравајуће куће осигуравају род од града, удара грома и пожара, а не и од суше.
Међутим, од укупно засејаних пољопривредних површина у нашој земљи, свега десет одсто површина је обухваћено осигурањем, а то је још далеко од праксе развијених земаља, где се тај проценат осигурања креће у зависноти од обима производње од 20 до 80 одсто. На пример у Аустрији је више од 70 одсто ораница осигурано.
Додуше последњих година се примећује благо повећање броја осигурања, али је обухват осигурањем у Републици Србији и даље недовољан, кажу у ДДОР -у.
Како додају, разлог за то је између осталог погоршање услова привређивања у целини, као и недовољно развијена свест произвођача о потреби осигурања своје имовине.
У овој осигуравајућој кући наводе да је прибава осигурања против суше на самом почетку, па ће се тек касније моћи да се сагледају ефекти прошле године. Пољопривредници највише осигравају род од града, а мањи део на допунске ризике од којих је најчешћи олујни ветар.
Ако се посматра Војводина у целини односно саберу дани када је било где у покрајини падао град, онда је таквих дана у просеку 60, али их може бити и знатно више, јер градобитни период представља временски период од појаве првог до задњег града у току године, па за Војводину тај период износи у просеку 150 дана. Број дана с олујом приближан је броју дана са градом. Од града и олује у Војводини буде у просеку оштећено или уништено 150 – 200 хиљада хектара. Непогоде попут оних које су се догодиле 2013. године у практично целој Војводини или 2016. и 2017. године у Банату, нанели су велике штете пољопривредницима. Штете могу да буду и тоталне, односно да целокупан род једног газдинства буде изгубљен, наглашавају у ДДОР-у.
Директор земљорадничке задруге у Бегечу Гојко Зец каже да је свега неколико копераната осигурало усеве а разлог зашто је то тако види у незаинтересованости пољопривредника.
Задружни савез Војводине у намери да предухитри штете од елемементарних непогода, из године годину едукује пољопривреднике да је осигурање потребно, каже саветник за производна итања у Задружном савњезу Војводине Петар Радић.
Како додаје, захваљујући сарадњи коју имају с ДДОР-ом, али и повећаној свести пољопривредних произвођача о потреби удруживања, број задруга које сваке године закључују осигурање усева и плодова својих коопераната се повећао.
Осигурањем пољопривредни произвођачи добијају економску заштиту за улагања која су имали у производњу, па и за изгубљену зараду, закључује Радић.
Имамо 34 задругара и више од стотину копераната али је свега њих неколико осигурало род пшенице и соје, премда осигурање није скупо. Род од ова два усева осигурава се у односу на просечан принос, па по хектару рачунајући цену усева осигурање земљораднике у односу на улагања у пољопривредној производњи не коштају пуно, објашњава Зец.
Пољопривредник из Ковина Јадран Анђеловић каже да велики ратари који обрађују више стотина хектара осигуравају усеве, пре свих уљану репицу, соју и сунцокрет, јер ове уљарице имају солидну цену.
Они који обрађују неколико хектара не осигуравјау усеве сматрајући да им је то чист трошак. Годинама плаћам осигурање, у просеку око 2.000 по хектару, премда на сву срећу већ 15 година околину Ковина није тукао лед, па ми је осигурање било и непотребно, али нећу да ризикујем, истиче Јадран Анђелковић.
З. Делић
