Како се могло чути од представника Делегација Европске уније у Србији Ницоле Бертолиниија на презентацији резултата Карловачкој гимназији, у питању је најбољи пројекат у последњих деценију и по на западном Балкану који је повезао стручњаке са произвођачима што доводи до успеха.
-Циљ овог пројекта је промоција добре пољопривредне праксе као суштине било које пољопривредне делатности и органске производње која произилази из те добре праксе – рекао је Милош Марковић из фирме Био – Вин која је била носилац пројекта. - Стање у виноградима у Србији је такво да су нам потребне нове прогресивне методе. Виногради су у таквој кондицији да већ после 10- 20. године експлоатације јесу економски гледано у паду, а виногради у свету без проблема живе 70-80 година. Тежња је да кроз неке нове иновативне методе, а у ствари старе, унапредимо виноградарство код нас.
Пројекат је реализован практично од марта до октобра 2021. године. Подразумевао је темељан и редован обилазак пет винарија које су учествовале у пројекту Европске банке и Министарства привреде Србије и саветовање произвођача.
-У зависности од фенофазе винове лозе те посете некад су биле учесталије, а некад ређе – каже Марковић. - Од априла до јула смо одлазили минимум по четири пута у сваку од њих, у току месеца, могло би се рећи, једном недељно трудећи се да постигнемо задовољавајући резултат. Годинама се бавим саветовањем у виноградарству и моје запажање је да резултат зависи од тога колико се често са произвођачима излази на терен.
Према изјавама учесника у пројекту, едукације и савети оставили су добар утисак на њих. Преоријентација са конвенционалне на органску производњу, што је очекивани ефекат пројекта, у делу производење извесна је у винарији Винум, а винарија Јовић је увелико у процесу конверзије.
-У односу на ранија времена последњих година у Србији виде се помаци ка оријентацији виноградара према органској прозводњи. Веома је битно да људи из убеђења почну таквом производњом да се баве, а не због тренда, маркетинга или материјалног интереса. Треба свима да нам буде у интересу да радимо са биљком исправно, као и са земљом. Одређени параметри као што је квалитет хумуса у Војводини, који је у паду, казују да нешто у нашим методама није како треба и наш приступ треба да се мења. Потребно је да ставимо прст на чело и видимо шта можемо да променимо. Веома је битно и то шта ћемо генерацијама после нас да оставимо, како ће та земља да излгеда после, а не да не гледамо само нас.
Зорица Милосављевић
