Сладара „Соуффлет Србија“ ДОО (нов назив фирме нема више „Малтинекс“) у Бачкој Паланци највећи је откупљивач јечма и произвођач пивског слада у Србији јер га годишње откупи око 90.000 тона и произведе око 70.000 тона пивског слада. Апатинска пивара, „Карлсберг“ и „Хајнекен“, који производе 94 одсто пива у Србији највећи су купци слада, а слад произведен у Србији кроз пиво чини и 12 одсто укупног извоза пива у Европу. Због тога је и пиварима важно каква је година када је реч о квалитету јечма, основне сировине од које зависи и квалитет слада.
– Годишње с кооперантима, а преко организатора производње, односно задруга, уговарамо од 16.000 до 20.000 хектара под јечмом – каже, директор сладаре у Бачкој Паланци Борислав Аралица. – Чак 95 одсто чини озими јечам, а он се сеје с јесени и много се боље показао на овим нашим просторима, док за јари јечам овде нису повољне климатске прилике. Определили смо се традиционално на Војводину и имамо 14 откупних места, а овог лета смо у преговорима да отворимо и једно откупно место у Пландишту. И сада свакодневно из екстерних силоса довозимо 7.000 до 9.000 тона јечма месечно на прераду у фабрику у Бачкој Паланци, радимо у три смене, а осим домаћим пиварама, слад делом пласирамо и купцима у Црној Гори, Македонији, Грчкој, Бугарској.
За ову производну годину стручњаци кажу да је била карактеристична по томе што је почетак вегетације био сушан па су направљене штете које је само делимично поправило садашње влажно време. Додају да је јечам захвалан за ратаре јер је то прва култура која стиже на наплату, пре пшенице...
Цена се још крчка
По дугогодишњој пракси, исплата откупљеног јечма биће првог четвртка у јулу. Прошле године цена килограма озимог јечма била је 17,30 динара (без ПДВ-а), а јарог 19,50 динара (без ПДВ-а). Ове године цена још није формирана.
Директор Аралица је нагласио да ће овогодишња цена бити позната у току жетве јер то је осетљив посао. Цена се, наиме, формира после процене рода јечма у региону, а то су у овом случају тржишта Румуније, Бугарске, али и других суседних земаља.
– Процењујемо да би први откоси озимог јечма могли пасти око 15. јуна у појединим деловима Војводине, а да би главна жетва кренула после 20. јуна – каже директор агрономије Војислав Бурсаћ, задужен за сировине. – Због временских прилика од сетве до жетве приноси ће у појединим деловима бити шаролики. Процењујемо да ће најмањи приноси бити у делу Баната, око четири тоне по хектару, а у Бачкој и Срему очекујемо од пет до осам тона.
М. Суџум
