Дан поља је прилика и за мале и за велике произвођаче да се упознају с новим врстама семена и технологијом гајења Института, и да их стручњаци посаветују из прве руке од сетве до жетве.
Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић, који је и отворио Дан поља, каже да се у свакој сорти и хибриду огледа знање наших стручњака, а у Институту, чији углед је и у држави и у иностранству велики, створено је око 1.000 сорти, што домаћи пољопривредници препознају јер је то наш највећи аграрни бренд. Он је напоменуо да морамо имати квалитетне сорте пшенице као предуслов за квалитетни род и бољи принос.
Семе с тавана је иза нас, а квалитетно семе први предуслов за све, казао је Радојевић.
Како је додапо, уколико се ту омане, то је тешко исправити током целог даљег производног процеса.
Пољопривредници су тога већ довољно свесни и поручујем им да уваже глас науке и струке и саветујем им да сарађују с људима с Института, али и с Пољопривредног факултета и пољопривредних стручних саветодавних служби, казао је Радојевић.
Он је додао да ће, када је пшеница у питању, резултати бити бољи него лане, подаци с терена су за сада охрабрујући.
Уверен сам у то да ћемо имати годину бољу него претходну и верујем да ће се то одразити на све остале пољопривредне културе, не само стрна жита, истакао је Радојевић, и додао да Покрајински секретеријат прошле и ове године никад није издвајао више новца за пољопривреду.
Срђан Јованов из Зрењанина гаји пшеницу, пивски јечам, сунцокрет и кукуруз и хектар воћа, од 20 хектара колико има земље.
Пивски јечам плаћају 17 динара килограм и моћи ће да се жање за недељу дана, пшеница би могла бити два-три динара скупља, а испод тога не би требало да иде јер је добро родила, каже Јованов, и напомиње да имају и једно огледно поље Новосадског института са четири сорте пшенице.
Милован Куљић из Нове Гајдобре је успешан пољопривредник и сеје НС семе.
Ове године, за сад код нас време је одлично, каже Куљић.
Имам 170 јутара, додаје наш саговорник, и за цене питајте надлежне, ко ради домаћински, нема очекивања, све нам зависи од времена, ми дамо све од себе.
Владимир Вејић са Ченеја пољопривредом се бави већ 15 година.
Колико причају, за сада је добро, наводи Вејић и додаје да се по медијима најављује цена жита од 16 динара, а соја је јуче поново пала динар, као и кукуруз, сад шта ће бити до краја, не зна.
Бранимир Илкић из Буковца гаји соју, кукуруз и пшеницу на 60 хектара и истиче да је за сада година добра, а цене су ниске као и увек. Његов отац Митар каже да је стање такво да догодине неће ни сејати.
Нисмо задовољни ценама, и не исплати нам се да радимо, те ако цене не буду више, догодине нећемо ни сејати, каже старији Илкић.
Институт за ратарство и повртарство недавно је проглашен за институцију од националног значаја и на тај начин је посебно препознат, не само у односу на државне органе него и на међународном нивоу, и то ће бити додатни подстицај за наше оплемењиваче, генетичаре, селекционаре, да у новим агро-еколошким околностима, мислећи на глобалне климатске промене, дају свој допринос да би створили нове сорте и хибриде, који су адекватни у новонасталим условима, тврди Радојевић.
Директор Института за ратарство и повртарство Јан Туран каже да су рад, залагање и пожртвованост преточили у пријатељску атмосферу и пружили прилику пољопривредницима да се на тај начин упознају с целокупним радом Института, који им увек стоји на располагању.
Ово је дан када се наука и пракса спајају с плановима за будућност – истакао је Туран и додао да је Дан поља одличан показатељ како упорност може довести до изванредних резултата и да вам покажемо како можемо обогатити ваше њиве, док истовремено продубљујемо сарадњу.
Традиција дуга 80 година показатељ је успешног рада у области унапређења сортимента, агротехнике и семенске производње.
Одељење стрних жита створило је више од 466 сорти у Србији, а управник Радивој Јефтић каже да њихово одељење има 52 запослених који раде на стварању нових.
У првих пет сорти које се гаје у Србији од укупно 184, прве три су с нашег Института, из нашег одељења, и ми покушавамо да у једном генотипу спојимо квалитет и принос, истакао је Јефтић.
Према његовим речима, од 32 сорте које су признате у категорији побољшивача, наших је 18, што је показатељ да стварамо сорте одличног приноса.
Како је додао, ове године је пшеницом засејано 600.000 хектара, а укупно гледано, 800.000 стрнинама, а само квалитет можемо извести на инострано тржиште.
М. Стакић
