СЕТВА ЗАВРШЕНА Кукуруза близу милион хектара, сунцокрета 235.000

Киша је добро наквасила оранице па се на нашим њивама зелене усеви. Колико год су током сетве ратари били забринуту због велике суше, сада, после толико кишних дана, прижељкују сунце да би се биљке могле развијати.
setva, Dnevnik/Branko Lučić
Фото: Дневник/Бранко Лучић

Пролећна сетва је ове године брзо завршена јер су земљорадници, слушајући временску прогнозу и најаву падавина, после дугог сушног периода пожурили да посеју јаре пољопривредне културе, сматрајући да је боље да семе дочека падавине у сувој земљи.

Сада када се на ораницама увелико препознају по редовима и кукуруз, и соја, и сунцокрет, и репа, прилика је да се каже збирно колико на њивама имамо усева да бисмо, ако се буду смењивали киша и лепо време, имали у виду количине које можемо очекивати приликом бербе.

По проценама шећерана, репе је у марту посејано на 30.000 хектара. Гледајући лањску сетву, под репом је било 50.000 хектара, а у сетви 2017. чак 60.000

Очекивања су била да ће једино кукуруза у овогодишњој сетви бити посејано више него лане, од 950.000 хектара до милион. Мада се у Пословном удружењу „Жита Србије” подаци још збрајају, може се рећи да су се прогнозе обистиниле.

– Кукуруз је заузео 970.000 хектара – казао је директор „Жита Србије” Вукосав Саковић, уз опаску да тај податак није још увек прецизан јер су неки ратари чекали кишу да би кренули у сетву, док други нису гледали на сушу, већ најважнији посао у години завршили ишчекујући облаке.

Лане је под кукурузом било 900.000 хектара, а просечан принос по хектару осам тона, па смо имали 7,2 милиона тона. 


Сада усевима фали сунце

Генерално, киша је добро натопила земљу па свака наредна може шкодити усевима. Једино соји неће сметати јер, што више кише, то више соје, поготово што је домаће семе отпорно на влагу.

Стручњаци сада указују на то да, колико год је пољопривреди требало добре кише због исушене земље, сада усевима треба сунца и топлије време.

Обилне падавине могу штетити и поврћу јер се у случају велике влажности могу појавити болести па и поврћу треба сунца и виша дневна темература.


– Сунцокрет је у сетви 2018. године достигао историјски максимум у погледу површине на којима је посејан – 245.000 хектара, сада је заузео око 235.000. Соја је посејана на 230.000 хектара, а лане је под сојом било око 220.000 – казао је Саковић.

Подсећамо, сунцокрета смо лане имали 760.000 тона, принос по хектару је био 3,1 тоне. Просечан прошлогодишњи род соје био је 3,5 тоне по хектару па рачунајући да је под сојом било 220.000, добили смо 770.000 тона.

„Жита Србије” не воде евиденцију о шећерној репи, али по проценама, слатког корена је у марту посејано на 30.000 хектара. Гледајући лањску сетву шећерне репе, то је значајно мања површина јер је у 2018 . под репом било чак 50.000 хектара, а у сетви 2017. и 60.000.

Они који су пшеницу посејали јесенас, немају више разлога да стрепе. Пшеница је касно никла, на већини њива тек у јануару после топљења снега. Али колико год је током зиме била лоша, сада одлично изгледа. За свега неколико седмица ођедном је нарасла, почела да класа, па се влати препознају издалека. Јесенас смо, по подацима „Жита Србије”, посејали пшенице на 570.000 хектара. У сетви 2017, наводи исти извор, пшенице смо имали на 660.000 хектара и добили 3,3 милиона тона хлебног зрна, а просечан принос по хектару био је пет тона.

З. Делић

EUR/RSD 117.5998
Најновије вести