Кркобабић посебно наглашава да произвођачи пшенице могу да сачувају свој капитал ако се удруже, изграде мини силосе, а затим пшеницу прерађују, чиме ће увећати њену вредност.
„Уместо да пшеницу продају непосредно после жетве по најнижој цени, пољопривредницима је најисплативије да је ускладиште у своје савремене силосе, где ће бити разврстана према квалитету, и сачекају децембар и јануар, када пшеница обично достигне већу цену и до 40 процената”, рекао је Кркобабић, наведено у саопштењу његовог Кабинета.
Каже да је то најефикаснији начин за успех у борби за купца на све пробирљивијем светском тржишту, додајући да је већа шанса за профит у преради житарице.
„Пошто мали произвођач у Србији није инвестиционо способан, а на путу до извесније будућности, једина институција која може да заштити произвођача и која има одговор на све изазове је - задруга”, указао је Кркобабић.
Агроекономски аналитичар Милан Простран, члан Националног тима за препород села Србије, тврди да је годинама цена пшенице по правилу увек најнижа у време жетве, и то из два разлога - велика је понуда, а значајан део наших пољопривредника, поготову у житним подручјима, нема своја одговарајућа складишта.
Академик Драган Шкорић истиче да Србија има добре генетичаре за жита. Међутим, нису искоришћени сви научни потенцијали у подизању приноса, као и у развијању економски јаког система прераде који ће, уз извесна улагања, прерађивачима житарица увећати зараду, рекао је Шкорић.
Јасна Мастиловић, научни саветник Научног инситута за прехрамбене техонологије у Новом Саду, подржава став министра Кркобабића да је удруживање шанса за чување капитала и већу зараду.
Додатну вредност удружена пољопривредна газдинства у области производње жита могу да остваре изградњом мини складишта за жита и отварањем мини погона за пречишћавање и љуштења жита, прераду жита у интегрална брашна, производњу готових смеша за пекарске производе, производњу пахуљица од жита, тестенине, смрзнутих теста...
Национални тим за препород села Србије позивао је повратнике и друге заинтересоване грађане да размисле о улагању у складиштење и прераду житарица.
Међу житарицама - кукурузу, јечму, ражу, овсу... пшеница је култна и стратешки најважнија култура за сваку државу.
Наиме, према подацима из Удружења за унапређење производње и извоза житарица и уљарица „Жита Србије”, пшеница се на пољима Србије у протеклих осам година сеје просечно на око 587.000 ха.
Са годишњом производњом од око 2,5 милиона тона пшенице, Србија је на 17. месту у Европи и чини свега 0,5 одсто светске производње.
Годишњи извоз пшенице Србије у просеку за последњих осам година износио је око милион тона.
Пшеница је продавана по просечној цени од око 160 долара по тони, док почетна откупна цена пшенице сваке године у Србији изазива полемику и незадовољство међу произвођачима.
З. Д.
