Недостатак падавина и њихов лош распоред, истиче проф. Малешевић, већ су начинили штету усевима тиме што нису омогућили благовремену трансформацију минералних ђубрива и усвајање приступачних облика хранива. Нарочито неповољно су реаговали, наглашава, касније или плиће засејани усеви
- Температуре ваздуха расту, биљке такође, тако да може доћи до значајнијег дисбаланса између количине нових падавина и одавања влаге из резерви земљишта евапотранспирацијом.
Проф. Малешевић наглашава да је за три месеца у овој годинии пало свега око 40 до 50 литара по квадратном метру кише или других облика падавина. Током 28 дана марта, каже, забележено је свега 1 - 5 литара кише на метар квадратни.
- То је знатно мање у односу на просечне количине падавина, које за прва три месеца износе око 100 литара по квадратном метро. Истовремено, зимске залихе влаге у земљишту до 100 сантиметара дубине су се смањиле за преко 30 литара по квадратном метро .Посебно се то односи на оранични слој, одакле се влага највише троши. Може се контатовати да се на старијим усевима могу видете жућкасти или делимично некротични делови листова. Те промене су, углавном, настале под дејством ниских јутарњих температура и честих ветрова. У мањој мери су резултат умањених количина азота. Не треба изгубити из вида чињеницу да је коренов систем код пшенице или код јечма досегао дубину од 40 до 50 центиметара.
Кишу прижељкују и паори, јер очигледно разлога за бригу има.
– Пшеница се не развија, а ветар само суши већ суву земљу - каже ратар из Кисача Јозеф Фокман. - Потребно је од 30 до 40 литара кише по квадратном метро јер жито не напредује у погледу раста и развоја, мада је добро укорењено.
Међутим, пошто се стрна жита налазе у фазама интензивног бокорења, односно у припреми за прелазак у генеративну фазу (почетак влатања), њихове потребе за НПК-хранивима све више расту. Недостатак азота или фосфора у ораничном слоју, у овом периоду, може изазвати заостајање у развићу и смањење потенцијала за принос зрна – наглашава саговорник “Дневника”.
Многи произвођачи који су набавили одговарајуће Н-ђубриво (АН или КАН), истиче проф. др Малешевић, ових дана ће обавити и друго прихрањивање.
- Подсећам их да се ова ђубрива могу употребити и када нема падавина у прогнози времена. Истина је да ђубрива неће деловати без 10-15 литара кише по квадратном метру, али неће доћи ни до значајнијих губитака у атмосферу, као што се то дешава код примене амидних ђубрива (УРЕА) –навео је проф. Малешевић.
З. Делић
