Она је за Танјуг навела да је у Србији од 2011. до 2020. године средња температура порасла за 1,8 степени Целзијуса у односу на референтни вишегодишњи период од 1961. до 1990. године и да то прави озбиљне проблеме нашим пољопривредним произвођачима.
Проблеми се огледају у томе што имамо недостатак појединих производа на нашим пијацама и у маркетима, имамо производе измењеног квалитета, јер је у околностима какве су сада, изузетно тешко произвести и одређену количину воћа и поврћа и грожђа а да је оно задовољавајућег квалитета, какав би требало да буде за конзумирање и за прераду, истакла је Васић.
Киша па жега
Професорка Зорица Ранковић Васић је навела да су се овогодишње временске прилике, када је пролеће било веома кишно а лето са високим температурама, посебно одразиле на јабуке, малине, шљиве, кајсије, којима је на почетку вегетације засметао мраз а код неких воћних врста је и род био слабији
Што се грожђа тиче, истакла је да се за сада зна да ће бити проблема са раним сортама док је о роду каснијих сорти још рано говорити.
Као посебан проблем је навела то што свака година доноси све веће температурне осцилације, а анализе показују да ће се тај тренд наставити и у будућности па ће се смењивати дуги периоди са јаким кишама, дугим сушним периодима са високим температурама те да ће се повећати и број тропских и врелих дана, када су температуре изнад 30 степени, што ће се одразити и на пољопривредну производњу.
Према њеним речима, главни проблеми у пољопривредној производњи настају због померања периода вегетације јер она сада почиње раније и завршава се касније, односно траје знатно дуже него што је било у прошлости.
Код винове лозе рецимо вегетација, стандардно траје од 1. априла до 31. октобра и да би почела потребно је око пет дана са температуром од 10 степени Целзијуса а да би се завршила пет дана са температуром нижом од 10 степени. Ми смо сада сведоци да пре 1. априла имамо доста дана са температурама већим од 15 степени а после 1. новембра имамо дане са температурама које су 15,16 а некада и 20 степени, рекла је Васић.
Додала је да је за виноградаре ова година изузетно тешка и да им је велики проблем да произведу одговарајући квалитет вина, па почетне анализе већ показују измењени хемијски састав грожђа и померене датуме бербе.
Према њеним речима климатске промене као глобални проблем делују локално, односно манифестују се у виду различитих директних утицаја као што су топлотни таласи, високе температуре, велике количине падавина, које узрокују и индиректне промене.
То значи да обилне количина падавина праве поплаве а да високе температуре могу да изазову пожаре и то су заправо индиректне промене и штете, а све то може да доведе до озбиљних проблема са доступношћу квалитетне воде за пиће, како за људе тако и за домаће животиње, истакла је она. Тако су последње олује са градом направиле веома озбиљне проблеме воћарима, јер су рушени цели засади стабала тако да неминовно следи крчење засада.
Е. Д
