Ове године ће обележити пет деценија бављења пољопривредом, а кормило је сада у рукама треће генерације, која има намеру да пољопривредну производњу осавремени колико год то садашње привредно окружење дозвољава. Пошто тов јунади код нас није развијен, премда за то има потенцијала, напори породице Куцурски заслужују пажњу да охрабре и друге да започну тај посао.
Младе снаге Куцурских, Ђура и Павле, баш као и њихови родитељи Радојка и Миладин, дипломирали су на Пољопривредном факултету, а по речима директорке ПГ „Агроплод” Радојке Куцурски, за сада има троје унучади и сигурна је да се ће неко од њих прихватити породичног бизниса.
– Пољопривреда нам је била једини могући избор јер смо се супруг Миладин и ја школовали за пољопривредне инжењере па је било нормално да се по завршеним студијама вратимо у Стапар и помогнемо супруговим родитељима у пољопривреди – каже Радојка Куцурски. – Нисмо имали много земље, али смо куповали и ковали планове. Када смо 1973. године дипломирали, готово све породице у селу бавиле су се пољопривредом, али готово ниједна није слала децу на Пољопривредни факултет. Данас у Стапару има 11 студената агрономије, што показује да су домаћини веома добро схватили да је знање битно за унапређење пољопривреде.
Радојка Куцурски каже да је задовољна оним што је породица стекла у минулим деценијама мукотрпног рада, али истиче и да није задовољна ценама пољопривредних производа.
– Немам куда јер, када волиш да имаш – радиш све, надајући се да ће бити боље. Да је могуће извозити јунеће месо, цена килограма живе ваге била би сигурно повољнија за узгајиваче, а овако, кланичари плаћају килограм око два евра, што је мало. Од пре две године добијамо 15.000 динара по грлу за тов јунади, што није много, али опет је више од 10.000 динара, колико је било раније – наводи Радојка Куцурски.
Радојка Куцурски каже да су посао у пољопривреди почели да развијају 2012. године, када су купили пропалу земљорадничку задругу „Прва војвођанска”. Уз њу су пазарили и стотину хектара земље и оронуле објекте, које су после 18 месеци улагања оспособили, и започели тов телади.
– И пре те инвестиције товили смо четрдесетак грла јунади у товилишту иза куће, у дворишту. Када смо купили задругу, проширили смо посао и сада имамо 140 грла, премда је фарма регистрована за 450 телади. Имамо планове да стигнемо и до тог броја, па и до 1.000 комада, и за то је већ урађен пројекат нових објеката и приступних путева. За то ће нам, по свој прилици, бити потребна још једна економска година да бисмо успели да обезбедимо финансије за кредит – наводи Радојка Куцурски.
Док не крену у нова улагања, по Србији купују телад од 220 до 260 килограма, а онда их хране годину дана, и напослетку, када јунице достигну 600 килограма, продају их великим кланицама.
– Више од 80 одсто хране за стоку обезбеђујемо с наших њива, што значајно појефтињује тов. То је наша предност јер уз сопствену земљу, с кооперантима обрађујемо око 2.000 хектара и, као прави домаћини, ништа не бацамо већ скупљамо све с њива и гледамо да све искористимо на прави начин. С кооперантима се договарамо о свему, а сејемо више култура – пшеницу, чијим овогодишњим квалитетом зрна смо и више него задовољни и очекујемо да ћемо је продати по доброј цени, кукуруз, соју, уљану репицу, сунцокрет, шећерну репу... – каже Радојка Куцурски.
Покрајински секретаријат за пољопривреду је у протекле четири године издвојио 81 милион динара за опремање сточарских фарми, а добило их је 108 газдинстава, чији су носиоци прошли на конкурсу за доделу бесповратног новца, те да је у протекле две године набављено 360 грла телади и говеда за више од 57 милиона. У Секретаријату кажу и да је у истом периоду, по конкурсима за младе, додељено више од 47,5 милиона динара.
Министарство пољопривреде је за првих шест месеци ове године одобрило исплату близу сто милиона динара – 99.960.000 – по основу 1.827 захтева за тов јунади, а захтеви се и даље обрађују.
Наша саговорница додаје да планирају да на њиви подигну заливни систем јер је, због промене климе, постало јасно да без наводњавања ниједно газдинство које се озбиљно бави ратарством, не може опстати.
– И у ту инвестицију ћемо кренути догодине. Надамо се и помоћи државе, али да би од ње стигла потпора, прво је потребно да самостално уложимо. До сада смо од Министарства пољопривреде добили подстицаје за машине, и то максималан износ, па очекујемо да ћемо бити корисници подстицаја и надаље. Недавно смо купили округлу балирку и поднели захтев за субвенције и чекамо исход – истиче Радојка Куцурски.
З. Делић
