За органске винаре потребан нови закон о вину

Производња еколошких вина у свету је у порасту и четири одсто укупне производње чине еколошка вина. У Европи је око 2,5 одсто еколошких вина, а у Шпанији, највећем светском произвођачу еколошких вина, је чак осам одсто вина еколошко. У нашем окружењу далеко су отишли у производњи еко вина  Мађари и Хрвати, док вина из Босне, Црне Горе, Македоније и Бугарске на тржишту нема.
vinarijaMacak18-RHA.jpg
Фото: Дневник (Радивој Хаџић)

У Србији се само у винарији “Плавинци” у Гроцкој од две ретке сорте грожђа - регент и панонија произведе три еколошка вина.  Бело суво вино ћилибар прави се од сорте грожђа панонија, док се розе вино рамонда и црвено вино индиго праве од сорте грожђа регент.

Власник винарије “Плавинци” Бранислав Анђелић за сада је једини узгајивач грожђа и вина у Србији, који примењује органске стандарде. Из винарије годишње наточи  2.500 флаша или 3.000 литара вина и то  углавном испоручи на кућне адресе, појединим амбасадама и продавницама здраве хране.  

Анђелић је лане добио сертификат, а за то му је требало три године, јер овдашњи прописи налажу да је то период који је земљи потребан да се ишчисти од претходних хемијских препарата.

"На 1,2 хектара имам 4.500 чокота и од класичних средстава у производњи могу да кориситим само бакар и сумпор", каже Анђелић и додаје да грожђе гаји без пестицида, хербицида, вештачких ђубрива, а вино прави без средстава за појачавање боје и укуса. Он додаје да прави и природни компост, а да би се листови лозе сачували од инсеката прави мацерате од љуте папричице, белог лука и од раставића. У његов виноград не улази плуг или тањирача, већ се ради искључиво мотиком  и ручно копа трава око чокота.  

По његовим речима, за покретање производње еколошких вина потребно је изменити закон о вину и прилагодити га овдашњим приликама.  

"Ја сам у проиводњу еколошких вина кренуо још 2011. године и до сада ме нико од виноградара није следио  што говори колико је тешко бавити се еколошким виноградарством и винарством. Закон јесте европски, али код нас има свега 300 винара, па регулативу треба прилагодити том броју, а када нас буде десетоструко више треба увести строжа правила. Други проблем су подстицају, који јесу ове године повећани, али недовољно јер су наши трошкови производњи далеко већи од оних у конвенционалној. Присиљени смо и да имамо регистровану фирму – продавницу да би вино могли да продајемо јер код нас регистрована пољопривредна газдинства не могу да продају своје производе", каже Анђелић.

Упркос томе што производња еко вина није нимало лак посао Анђелић каже да намерава да прошири виноград.

"Сада сам мало успорио док не направим тржиште. Еко-вина нису за презентације на великим манифестацијама. Када бих , на пример, вино донео на Новосадски сајам,остао бих малтене без вина, зато бирам и одлазим на мале манифестације. Купио бих ове године још хектар земље, да бих могао да произведем вино до 10.000  флаша. Тренутно тражим сорте које ћу  посадити, интересује ме мирисна мускатна сорта слатких белих вина и црвена сорта за рану конзумацију", наглашава Анђелић..

Према његовим речима, потребно је и олакшати и систем за регистрацију географског порекла, пошто је потребно да три винара буду с истог подручја да би се та ознака  добила.

"Тако два винара из околине Зрењанина већ дуже време не могу да региструју вино с ознаком географског порекла јер  не могу да нађу још једног винара", наглашава Бранислав Анђелић. 

З. Делић

EUR/RSD 117.5893
Најновије вести