Упркос томе што више није тешко утврдити шта се дешава на свакој парцели, ко шта ради, сеје па и пали, земљорадници нису због тога забринути. Чини се, чак, да су ове јесени примери да се на ораницама дими учесталији него лане.
Проф. др Мирослав Малешевић каже да не треба да чуди што се њиве пуше јер земљорадници немају пара за орање, али и да велика суша отежава посао.
– Земља је сува и у условима суше тешко је орати остатке после бербе кукуруза јер је потребна добра механизација коју ратари немају – наглашава Малешевић. – За орање у условима суше треба дупло више горива него када је земља влажна, а пољопривредници не добијају одговарајућу субвенцију за гориво, као што им није довољно ни 4.000 динара за обраду земље до 20 хектара.
Он не оправдава земљораднике који пале кукурузишта после жетве, али истиче да то чине они који обрађују мале поседе, који су, додуше и најбројнији у пољопривредној производњи.
– Бар 80 одсто ратара зна да не треба палити њиве јер висока температура штети стуктури земљишта, али немају излаз – наводи Малешевић. – Заоравањем се побољшава водни режим земљишта, ствара се растресит слој на површини оранице који спречава испаравање влаге. Доказано је да плодна ораница на којој је стрњика заорана на време, у току јесењег орања има чак два до два и по пута више влаге од оне на којој то није урађено.
Он подсећа и на то да се заоравањем изазива и ницање корова, који се касније може лакше уништити.
Пољопривредник из Сенте Ференц Шоти каже да се у сенћанском атару не дими већ чека добра киша да би се оранице наквасиле и могло ући у њиве.
– Нема кише, и то сада успорава јесење орање – наглашава Шоти, наводећи да међу пољопривредницима нема оних који су се определили за то да се стрњике реше отвореним пламеном. – Знамо да не треба да земља гори јер то штети квалитету земљишта.
Наша земља има потписан уговор с Европском сателитском агенцијом и свака четири дана Србију надлеће сателит и прави нове снимке о томе шта се дешава на целокупном пољопривредном земљишту. Ове године, по речима министра за пољопривреду Бранислава Недимовића, неконтролисано паљење стрњике проћи ће само с обавештењима ратарима да то не чине.
Он је подсетио на то да паљење стрњике прави велике штете и по еко-систем, док су из Ловачког савеза Србије истакли да пожари на отвореном остављају штету у ловиштима и на самој дивљачи. Најугроженији је, кажу ловци, подмладак срнеће дивљачи, дивљих свиња, зечева, али страда и подмладак птица које се гнезде на домаћем подручју, као што су заштићене врсте велика дропља и ждралови.
З. Делић
