Здрава храна све боље расте на нашим њивама

Површине засада органском храном у Србији су у 2020., упркос отежавајућим околностима због ковида-19, повећане за 800 хектара, у поређењу са предходном годином када је површина засада била 2.200 хектара, каже шеф Одсека за декларисање хране, шеме квалитета и органску производњу Бранисалав Ракетић.
д
Фото: Приватна архива

Истиче у изјави за Танјуг да у нашој земљи има око 7.000 произвођача органске хране, која постаје све значајнији вид производње.

Ракетић додаје да су то, пре свега, обрадиве површине за производњу различитих култура, а да су нешто мање површине под ливадама и пашњацима.

Потенцијални произвођачи који желе да се баве продајом органске хране, најпре треба да склопе уговор са једном од шест контролних организација које је Министарство пољопривреде овластило, каже Ракетић.

„То је тренд који постоји и у ЕУ. Органска производња представља добар извозни потенцијал, а наредни период треба искористити за јачање производње органске хране, да је што више приближимо нашим потрошачима, да виде које су предности органских производа”, истиче он.

Имамо око 7.000 произвођача органске хране, која постаје све значајнији вид производње

Додаје да су циљне групе за конзумирање ове хране млади брачни парови и деца у школским и предшколским установама.

Такође, саговорник Тањуг-а каже да је евидентно да треба више радити на производњи органског сточарства, као и да Србија ту има велики потенцијал.

Навише је заступљена органска производња воћа, наводи Ракетић и додаје да је акценат на малини, купини, боровници.

Када је реч о поврћу, ту је углавном производња кромпира, лука и шаргарепе.

„Имамо један сегмент који посебно потенцирамо, то је производња готових производа у виду воћних сокова и намаза”, истиче он.

Одговарајући на питање да ли се у Србији производи сва органска роба које наше тржиште тражи, указује да доста увозимо овсене пахуљице, тестенине.

Према његовим речима, млинска индустрија је једна од виталних индустрија која на годишњем нивоу произведе више од 142.000 тона тестенина.

„Ово је сигнал млинској индустрији да се може лако преоријентисати на производњу тестенине која је добијена од органског брашна, јер је све већа потражња потрошача за овим брашном. Мора се производити оно што су захтеви потрошача”, истиче саговорник.

Број корисника органске хране из године у годину се повећава, каже Ракетић, коментаришући колико је органска храна све актуелнија у Србији.

У вези с тим, истиче да је удео органских производа у појединим малопродајним објектима већи од 30 одсто од укупне робе коју нуде потрошачима, што нам, по његовим речима, говори да је органска грана све више заступљена у Србији.


У извозу воће коло води

Осврнувши се на извоз, Ракетић каже, да је у том случају воће доминантно.

Истиче да је 2020. извоз био 37,5 милиона евра, што је 30 одсто више него што је био 2019, као и да се највише извози у Немачку, Холандију, САД, Аустралију…

То су углавном смрзнуте упаковане малине са декларацијом, које као такве долазе до крајњег потрошача, што је битно, каже Ракетић, јер потрошач може да види оно што му је важно - порекло одакле она долази.


Систем гаранције да је роба органског порекла је битан за потрошача, указао је Ракетић, одговарајући на питање на који начин купац може бити сигуран да је купио органски производ.

Систем обезбеђује гаранцију да оно што се продаје као органско заиста то и јесте, и подлеже декларацији, нагласио је он.

Када је реч о цени органске хране, каже, да је у зависности од производа она некада скупља за 30 одсто, а код одређених врста производа чак и дупло, што је додатна добит за произвођаче.

С друге стране, напомиње, производња органске хране је скупља јер захтева физички рад, али је сужен и избор додавања одређених конзерванаса, адитива, ђубрива…

З. Делић

EUR/RSD 117.5685
Најновије вести