Председница Извршног одбора АИК банке у разговору о променама које је наметнула пандемија, а од којих би многе могле остати трајна пракса, такође истиче да је уверена да ће процес дигитализације још више утицати на свакодневне активности грађана.
“Пре пандемије, рад од куће су појединци посматрали као нефункционалан, међутим када је нужно морало да се пређе на овај начин рада, показале су се његове предности, пре свега у мотивацији запослених, флексибилности, смањењу оперативних трошкова”, истиче Галић у разговору за Тањуг.
Каже да је пандемија погодила свет какав смо до скоро познавали и да ће, према свим прогнозама, доћи до значајних последица по међународну економију.
“Компаније широм света су биле приморане да највећи број запослених преусмере на рад од куће, са циљем да очувају здравље својих запослених и континуитет пословања ”, подсећа она и додаје да су се истовремено економије суочиле и са застојима у ланцима снабдевања, падом промета, смањеном спољнотрговинском разменом, смањеним инвестирањем, падом тражње, као и падом понуде.
Према њеним речима, колико ће времена требати бројним тржиштима да стану на ноге после највеће здравствене кризе модерног доба, која је прерасла и у економску, првенствено ће зависити од тога колико ће пандемија трајати.
Каже да ће појава вакцине и дан у којем ће пандемија бити ођављена неминовно доћи, а да ће прилагођавање "новом", који постаје "нормалан" начин функционисања, у коме се стичу нове навике и вештине, остати као нова реалност.
Када је реч о новим занимањима које је изнедрила пандемија, Галић каже да је вирус показао да неки пословни профили нису неопходни, док је, с друге стране, приметан недовољан капацитет у одређеним областима.
“После ове кризе нестаће потреба за одређеним професијама, али ће се отворити прилика за неке нове. Показало се да одређени послови, не само мануелни, већ и интелектуални, могу да буду аутоматизовани и замењени такозваним виртуелним сарадницима”, објашњава она.
Подсећа да је пандемија допринела и да виртуелни састанци, који заправо нису били новина, постану уобичајен начин комуникације.
“Бројне онлине платформе тренутно формирају навике ка овој врсти пословне комуникације, те се може очекивати да ће у будућности већина састанака и конференција бити онлине, чиме је њихова доступност могућа широј корисничкој популацији на различитим географским локацијама”, објашњава она.
Говорећи о процесу свеобухватне дигитализације и његове улоге током пандемије, Галић наводи да ће се у предстојећем периоду дигитални свет још више и брже развијати.
“Очекивања су да ће се у предстојећем периоду од 2021. ''дигитални свет'' јос брже развијати и бити прихваћен глобално, сто ће се односити и на бржи развој дигиталних финансијских услуга и читав спектар најразличитијих финансијских иновација”, тврди она.
Као пример наводи то што у домену банкарске индустрије у Србији сваки четврти корисник плаћа услуге и производе преко мБанкинг апликације, те обавља инстант плаћање или користи бесконтактну картицу.
Такође, процењује да ће тај тренд у року од две године довести до тога да две трећине људи обављају своје банкарске транскације онлајн.
“Нема сумње да ће се пословање после пандемије променити, међутим свака ситуација доноси нову реалност, којој се морамо прилагодити на начин да на изазове тражимо одговоре у новим приликама и могућностима”, закључила је Галић.
