Државна ревизорска институција основана је Законом о ДРИ 2005. године, а први Савет (највиши орган Институције) именован је 2007. године.
"Пре десет година, малом броју људи је била позната наша надлежност, а данас, у години јубилеја, можемо рећи да сваки човек у Србији зна да Државна ревизорска институција спроводи ревизију финансијских извештаја, ревизију правилности пословања и ревизију сврсисходности пословања" објашњава у разговору за “Дневник” Радослав Сретеновић, председник ДРИ и генерални државни ревизор.
Према његовим речима, предмет ревизије у складу са Законом о ДРИ, јесу примања и издаци у складу са прописима о буџетском систему и прописима о јавним приходима и расходима; финансијски извештаји, финансијске трансакције, обрачуни, анализе и друге едвиденције и информације субјеката ревизије; правилност пословања субјеката ревизије у складу са законом, другим прописима и датим овлашћењима; сврсисходност располагања јавним средствима у целости или у одређеном делу; систем финансијског управљања и контроле буyетског система и система осталих органа и организација које су субјект ревизије; правилност рада органа руковођења, управљања и других одговорних лица надлежних за планирање, извођење и надзор пословања корисника јавних средстава.
Да ли је и у пракси ДРИ заиста највиши државни орган ревизије јавних средстава и колико се његови извештаји поштују?
"Државна ревизорска институција јесте највиши орган ревизије јавних средстава у Републици Србији и у нашој надлежности је више од 12 хиљада субјеката ревизије. О томе колико се наши извештаји поштују најбоље сведочи податак да су препоруке које смо дали субјектима ревизије стопроцентно прихваћене, и да се број њихове реализације из године у годину повећава и да данас достижу и 75%".
Колика је државна имовина унета у евиденцију Републичке дирекције за имовину и где су недостаци?
"Државна ревизорска институција је 2015. године спровела ревизију сврсисходности пословања на тему “Располагање непокретностима у својини Републике Србије” којом је утврђено да Република Србија нема тачне податке о броју и вредности своје непокретне имовине, због непоступања надлежних органа и корисника и мањкавости прописа. Републичка дирекција за имовину Републике Србије (РДИ) није успоставила јединствену евиденцију непокретности у својини Републике Србије, због неусаглашености закона који регулишу област непокретности, одсуства напора да захтева од органа да поступају у складу са својом обавезом о извештавању о непокретностима, грешака при уносу података о непокретностима и одсуства контроле тачности унети података. Јединствена евиденција непокретности у својини РС, према достављеним подацима РДИ са стањем на дан 31.12.2013. године (који су обрађени закључно са 13. 06. 2014, а достављени Државној ревизорској институцији 20. 06. 2014), садржи укупно 498.834 јединица, књиговодствене ревалоризоване вредности 643.021.719.847,54 динара и површине 590.033 ха 1.339 ар и 564.645.892 м2".
Недавно је министар финансија Душан Вујовић за ову и наредну годину најавио јачање буџетске инспекције и унапређење ревизије као и рад ДРИ.
"Потребно је да државни органи, органи на централном и локалном нивоу, као и јавна предузећа развију систем финансијског управљања, финансијске контроле, и интерне ревизије. Интерна ревизија не може достићи свој пуни потенцијал уколико се истовремено не развије интерна контрола у јавном сектору у складу с начелом управљачке одговорности. Да би се развили финансијско управљање и контрола мора бити изграђена свест о управљачкој одговорности. Неопходна је реформа јавних финансија, у оквиру које успостављање финансијских контролних механизама заузима важно место, имајући у виду да има за циљ да се јавна средства троше економично, ефикасно, ефективно и у складу са прописима".
Колико је ДРИ битна у борби против корупције?
"Ефективна борба против корупције захтева транспарентност и сарадњу свих релевантних заинтересованих страна, тако да свака укључена институција обавља поверене задатке и обезбеђује функционалну размену информација.Тесна сарадња свих заинтересованих страна представља најбоље могуће средство за решавање проблема корупције у државама и институцијама. Потребно је да заједнички развијамо превентивне и детективне мере и ангажујемо се на активностима ефективне обуке и подршке за борбу против корупције. Законом о Државној ревизорској институцији, чланом 41 је прописано да је институција дужна да без одлагања поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, односно поднесе кривичну пријаву надлежном органу, ако у поступку ревизије открије материјално значајне радње које указују на постојање елемената прекршаја односно кривичног дела. Такође је прописано и да је институција дужна да обавести јавног правобраниоца о случајевима када је радњом субјекта ревизије, односно правног лица које послује са субјектом ревизије, нанета штета јавној имовини".
За деценију поднето 165 кривичних пријава
У протеклим годинама Државна ревизорска институција је поднела укупно 1692 пријаве, од чега је поднет 1391 захтев за покретање прекршајног поступка, 136 пријава за привредни преступ и 165 кривичних пријава.
Љубинка Малешевић
