Српске железнице годишње превезу тек седам милиона путника

БЕОГРАД: Како је друмски саобраћај доминантан у Србији где ,рецимо само "Ласта" аутобусима годишње превезе више од 100 милиона путника,а возови свега око седам милиона путника и 11 милиона тона робе, држава настоји да великим бројем пројеката на модернизацији српских пруга оживи железнички саобраћај.
z
Фото: Dnevnik.rs

Тако је у претходне четири године реконструисано ј и модернизовано 223 км пруга, набављено 48 нових возова (електромоторних и дизел-моторних), завршена и пуштена у рад станица Прокоп и започето реформисање железничких компанија, речено је Тањугу у Министарству грађевине и Инфраструктури железнице Србије.

Један од назначајнијих пројеката у реализацији је зградња брзе пруге Београд - Будимпешта кроз Србију, за брзине од 200 км на сат, а очекује се да ће са модернизацијом највећег дела железничких коридора 10 и 11 бити додатно повећан обим транспорта железницом, пре свега, у теретном саобраћају.

"Модернизација железнице била је један од приоритета владе и Министарства грађевине, управо због потенцијала који постоји у железници, а који није искоришћен због вишедеценијског неулагања и занемаривања железнице", наводе у министарству.

Највећи и највреднији пројекат је модернизација и реконструкција пруге Београд-Будимпешта на територији Србије вредан укупно 1,75 милијарди евра.

Изводе се радови тренутно на две деонице, укупне дужине 75 км, од Београда до Новог Сада, где су ангажоване кинеске и руске компаније, а за деоницу од Новог Сада до Суботице на Седмом самиту шефова влада Кине и 16 земаља централне и источне Европе одржаном у јулу у Софији потписан је комерцијални уговор вредан 943 милиона евра.

Модернизација железнице, пре свега, коридора 10 и 11, имаће важно место и у новом инвестиционом циклусу који креће идуће године, а чија вредност износи најмање пет милијарди евра.

Кад је реч о железничком Коридору 10, за реконструкцију и модернизацију пруге Ниш-Димитровград са изградњом обилазне пруге око Ниша потписан је уговор са Европском инвестиционом банком и у тај пројекат биће уложено укупно 268 милиона евра.

Са кинеском компанијом ЦРБЦ, на маргинама Самита у Софији, потписан је меморандум о сарадњи на пројекту реконструкције пруге Београд-Ниш, а први корак у реконструкцији пруге од Београда до Ниша је израда пројектне документације за 198 км. Процењује се да је за реконструкцију потребно око 600 милиона евра.

Реконструкција те пруге је важна, пре свега, за Србију, али је неопходна и за боље повезивање железницом у читавом региону, како бисмо имали ефикасну и брзу железничку везу на целом потезу од Будимпеште до Пиреја.

На барској прузи кроз Србију односно железничком Коридору 11, после 40 година, реконстрисано је 77,6 км пруге Ресник-Ваљево. 

За преостале деонице до границе са Црном Гором, укупне дужине 210 км, ове године је у плану израда пројектне документације, како би 2019. могли да почну радови.

Кад је реч о изградњи железничке станице Београд Центар у Прокопу, део средстава из зајма Кувајтског фонда за арапски економски развој (КФАЕР) 2016.који је остао неискоришћен за радове у првој фази која је завршена биће искоришћен за радове у тзв. међуфази, а покренута је и процедура за одобрење новог кредита од кувајтског фонда за финансирање друге фазе која, између осталог, укључује изградњу станичне зграде.

Ненад Станисављевић из Инфраструктуре железнице Србије је рекао Тањугу да је оживела станица Београд центар у Прокопу и да је и суштински и формално постала главна железничка станица у Београду.

Подсећа да од 1. јула кроз стару станицу не пролазе возови и да је 195 возова у међународном и унутрашњем саобраћајум, као и из система београдског воза, преусмерено у Прокоп.

"Искуства до сада потврђују да је Беогад центар профункционисао у саобраћајном и концепцијском смислу. У потпуности је оправдао своју нову улогу и показао да може да прими тако велики број возова и путника. Од 25. јула због радова на модернизацији деонице Београд центар - Земун, један број возова не саобраћа више кроз Прокоп: БГ воза, у међународном и унутрашњем саобаћају, али и поред тога Прокоп задржава статус главне жлеезни станице у Београду".

Каже да је у тој станици постављен инфо пулт и да су обезбеђени основни комерцијални садржаји, радници железнице дежурају 24 сата дневно због великог броја путника, ту су и полицијска станица и амбуланта.

Према његовима речима, било је доста примедби путника, због недостатка покретних степеница и лифта и покренут је тендер и за два до три месеца ће тај проблем бити решен односно биће постављана два лифта, која ће моћи да користе и особе са инвалидитетом.

"Предстоји друга фаза и коначан завршетак станице у Прокопу, која ће бити савремена железничка станица, то јест пословно-саобраћајни центар који ће се налазити изнад перона. Очекујемо у септембру или октобру формално одобравање средстава из кувајтског кредита, а радови би могли да почну крајем ове или поцетком наредне године. Очекује се да за две године буду завршени сви радови на станици Београд центар".

Станисављевић је нагласио да ће то бити један од најсавременијих и најфукнционалнијих објеката у овом делу Европе.

Путници су рекли Тањугу да за само десетак минута могу да стигну до Прокопа од Улице Кнеза Милоша, а поједини чак кажу да су дошли пешице. Ипак, могле су се чути и замерке, на пример, да нема довољно паркинг места.

Станисављевић каже да то што се возовима годишње превезе око седам милиона путника и око 11 милиона тона робе, ипак, нису занемарљиве бројке за територију Србије, као и да железнички саобаћај у Србији има много веће потенцијале.

"Ово су бројке које су у превозу путника и робе резултат вишедеценијског недовољног улагања у инфраструктуру и капацитете у железничком саобраћају", указао је он.

Истиче да је до сада модернизовано око 220 км пруге и да се ове године ради на модернизацији више од 300 км пруга.

Станисављевић наводи да се са пројектима, уз набавку нових моторних електро и дизел возова, стварају услови за свообухватну модернизацију железничког саобаћаја у Србији, која је праћена и завршетком прве фазе реформе српских железница.

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести