То је резултат анализе коју је објавио НАЛЕД, засноване на подацима Пореске управе и Агенције за привредне регистре која је спроведена у оквиру такмичења Шампиони предузетништва 2020.
У извшетају који је објавио НАЛЕД указује се да ће опоравак у великој мери зависити од способности да се очувају постојећа привреда и радна места, али и да се подстакне предузетништво, ново запошљавање и иновације. Истиче се и да анализа показују да мере Владе Србије за подршку привреди дају резултате, али да се на локалном нивоу још много тога може урадити како би се предузетници упознали с олакшицама и подстицајима за покретање и развој бизниса.
А анализа каже да је у првој половини године основано 18.124 нових привредних субјеката међу којима је предузетника три четвртине или 13.576, док је привредних друштава 4.548. Та бројка је за 22,4 одсто мања у односу на исти период лане, а у односу на просек у претходних пет година за 18 одсто мања. У априлу је основано свега 864 привредних субјеката, што је четири пута мање од просека за тај месец у претходних пет година. Ипак, у мају је почиње раст броја новооснованих привредних субјеката, а у јуну их је било 5.365, што је најбољи резултат у протеклих пет година.
У периоду јануар-јун обрисано је 11.811 привредних субјеката - 85 одсто или 10.032 предузетника и 15 одсто привредних друштава - 1.779. У односу на претходну годину броја обрисаних привредних субјеката мањи је за 11,9 одсто или 13.407, а у односу на претходних пет година за скоро 10 одсто. У односу на претходне године значајна је разлика у броју брисања у априлу и мају ове и то, истиче се у извештају, због мера Владе Србиеј за подршку привреди, а делом због застоја привредне активности и чињенице да су надлежне државне институције радиле смањеним капацитетом, а многи предузетници искористили могућност да привремено прекину да раде.
Такмичење градова и општина Шампиони предузетништва 2020, покренули су НАЛЕД и Републички секретаријат за јавне политике, под покровитељством Владе Србије и уз подршку пројекта немачке развојне сарадње „Реформа јавних финансија - Агенда 2030“ који имплементира ГИЗ.
Циљ је да се локалне самоуправе подстакну и активно укључе у стимулисање предузетништва и легалног пословања кроз промоцију националних и локалних програма подршке, као и да се препознају примери најбоље праксе у Србији, односно подржи даља примена оних подстицајних мера које дају најбоље резултате, што је посебно важно у светлу актуелне пандемије коронавируса.
Наиме, чак 24.903 предузетника, код којих је запослено око 17.300 радника, привремено је прекинуло обављање делатности. Велики број прекида забележен је у марту - више од 10.000, а након тога је уследио опадајући тренд. У извештају се указује да се разлог за раст броја привремених прекида рада, осим ванредног стања, може тражити и у почетку примене „теста самосталности“ за предузетнике који плаћају паушални порез.
Међу делатностима где је било највише прекида -7.034 или 28,2 одсто предњачи Рачунарско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности и, како се наводи у извшетају, може се претпоставити да је већина ових предузетника заправо прешла у радни однос код својих послодаваца. Међу општинама и градовима предњачи један од центара ИТ индустрије Нови Сад с 2.663 привремена прекида, што чини 10,7 одсто укупног броја прекида.
Д. Млађеновић
