Осим тога, живот у великом граду пружа и бројне друге погодности, од добрих услова за школовање до могућности за посао те провода по свачијем укусу. Баш зато се и цене станова у Београду и Новом Саду држе на висоом нивоу чак и када у другим местима падају. У највећем граду у Војводини квадрат стана у новоградњи стаје од 800 евра па чак 2.500. Има, значи, и за свачији укус и за свачији yеп, односно кредит.
Некада је цену квадрата диктирала углавном локација. Место је и данас битно, али није једино што они с већим буyетом за куповину стана траже. Све више се гледа квалитет станова и опрема.
Најскупљи квадрати тренутно се граде на почетку Булевара Михајла Пупина у Новом Саду: у „Пупиновој палати” цена квадрата је од 1.600 до 2.500 евра.
– Међу купцима тих станова много је нових гастарбајтера – каже Владимир Павловић из „Еко-некретнина”. – То су ИТ стручњаци, који не штеде да добију оно што желе, а долазе из Канаде, САД, Немачке али и с домећег терена. Нови Сад је један од центара ИТ индустрије, и то се одразило и на цену станова и на захтеве купаца. Најскупљи су, али и најтраженији, дуплекси. Поменута клијентела плаћа у готовини, а за то жели велику терасу да може да се направи и мала башта и леп поглед на град. О захтевима да материјал, столарија, изолација и све остало буде првокласно не треба ни трошити речи. Ко нема пара за тако нешто, нема разлога да очајава: ту су Адице, где се квадратни метар у новоградњи креће око 800-900 евра. Скромније је. Ту се станови купују углавном на кредит или у комбинацији готовина и позајмица. За педесетак хиљада евра може се добити коректан трособан стан.
У „Дијагон инвесту” кажу да је за купце дубљег средњег yепа све занимљивији Булевар Европе.
– Када се одлуче за куповину стана ту, захтевају да уз стан купе или гаражу или бар да у дворишту имају паркинг-место – каже Милосав Милосав из те комапније, која се осим продајом, бави и самом изградњом станова. – Осим тога, ту су и италијанска керамика, квалитетнија столарија, затим обавезно лифт па добра излоција.
Лакше до дозволе
Грађевински сектор у Србијије један од битнијих. У укупном расту бруто друштвеног производа допринели су с 25 одсто. У првој половини ове године издато је 45.000 грађевинских дозвола, или 13,2 одсто више него лане. Све то говоре подаци које је недавно објавила Агенција за привредне регистре. Расту у том сектору допринело је тржиште, али и електронско издавање грађевинске дозволе. На тај папир некада се чекало пола године, а данас у највећем броју општина тек седам дана.
С тим да нови купци траже нове услове слаже се и Драган Рабатић из агенцје „Солис”.
– Гледа се квалитет, али и потребе – наводи он. – Недавно је гарсоњера у центру града од двадесетак квадрата без терасе продата за 1.800 евра по квадрату. Среле су се жеље и продавца и купца. Што се тиче нових станова, цене се најчешће крећу од 1.100 евра па до нешто изнад 2.000 за квадрат. Продавци држе цену, и тако ће остати у наредном периоду. Осим станова у центру, скупи су и луксузно опремљени на Подбари, која није баш донедавно била тражена. Људи све више траже и да близу буду школа, дом здраваља и слично.
Д. Вујошевић
