У Србији раде Кинези, Руси, Италијани, Грци

Одлазак грађана неке земље на рад у неку другу није нешто што се дешава само у Србији. Напротив, то је уобичајена појава, тако да и у нашу земљу долазе странци, који се у њој настањују, стално или привремено, а многи желе и да раде.
1
Фото: Dnevnik.rs

Да би то и могли, потребно је да имају дозволу за рад, а од 2014. године, када је усвојен Закон о запошљавању странаца, Национална служба за запошљавање издала је 20.266 радних дозвола. Од тог броја, највише их је издато држављанима Кине, Русије, Македоније, Италије и Грчке.

8.791 радна дозвола за запошљавање

По врсти дозволе за рад, највише је издато радних дозвола за запошљавање – 8.791, затим радне дозволе за самозапошљавање – 5.928, личне радне дозволе на захтев члана уже породице српског држављанина – 1.904 и радне дозволе за кретање у оквиру привредног друштва – 1.473. Анализа НСЗ-а показује да је највише издатих радних дозвола за рад странаца од почетка примене Закона у Београду – 13.316, а затим у Новом Саду – 2.233, Нишу – 842, Сремској Митровици – 425, Лесковцу – 319 , Новом Пазару – 306.

20.266 дозвола издато за рад странцима

Дозволе издате за рад странцима у Србији од 2014. године до краја октобра ове по степену стручне спреме показују да је највише запослених с високом стручном спремом – 6.419, са средњом – 5.954 и с трећим степеном стручне спреме – 1.743.

Влада Србије упутила је Скупштини Предлог закона о изменама и допунама Закона о запошљавању странаца да би се исправили досада уочени недостаци, али и да би се утицало на развијање повољнијег пословног окружења. Зато се предлаже прецизније дефинисање радне дозволе за оспособљавање и усавршавање, имајући у виду да је већи број странаца изразио спремност да обуку, приправнички стаж, стручну праксу, стручно оспособљавање, односно усавршавање, ради у Србије. Предложеним изменама и допунама прецизирају се услови за прибављање дозвола управо за те намере странаца.


Србија конкурентна за стране продукције

Прецизних података о броју филмских продукција заинтересовних за производњу аудио-визуелних дела у нашој земљи нема, али се очекује да, након измене Закона о запошљавању странаца, Србија учврсти конкурентску позицију у тој области у региону. С друге стране, у консултацијама с релевантним партнерима и на захтев надлежних институција, а у циљу заштите домаћег тржишта рада и домаћих стручњака у тој области, наметнула се потреба да се на техничко особље, које не припада ауторској или глумачкој екипи, примењује Закон о запошљавању странаца па ће они бити у обавези да, уколико бораве у Србији од три до шест месеци, прибаве одговарајућу дозволу за рад.


Изменама се уводи и нова врста радне дозволе за посебне случајеве запошљавања, за оспособљавање и усавршавање. Осим тога, уводи се и могућност продужења радне дозволе за упућена лица, која обављају послове или услуге од интереса за Србију: за њих се она може продужити најдуже до две године, уз сагласност министарства надлежног за послове запошљавања. Уводи се и могућност продужења радне дозволе за кретање у оквиру привредног друштва које обавља послове или услуге од интереса за Србију, такође најдуже до две године.

Због специфичности аудио-визуелне индустрије, а у циљу подстицања производње у Србији, будући да су самостални уметници ангажовани и плаћени од страних продукција за учествовање у стварању конкретног дела, чланове ауторске и глумачке екипе није могуће упутити код домаћег послодавца нити га код нашег послодавца запослити па су због тога они изузети од примене Закона о запошљавању странаца.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести