Стручњаци тврде да потреба наших држављана да се након завршетка радног века врате у домовину може оцењивати са економског , али и социолошког аспекта.
Рецимо, просечна пензија у Немачкој је 1.200, а у Србији 210 евра. Када држављанин Србије који је радио у овој западноевропској држави оствари право на пензију која се често креће испод немачког просека , он са њој може веома скромно да живи у старости у Немачкој. Међутим, са пензијом од 600-700 евра он у Србији може да живи добро.
Сања Ђокић из Завода за социјално осигурање објаснила је за “Дневник” да је у Србији тренутно на снази 28 међународних споразума о социјалном осигурању на основу којих инострани носиоци пензијског и инвалидског осигурања врше исплату пензијских давања својим корисницима који имају пребивалиште на територији Србије.
Из података које је “Дневнику” доставио Завод за социјално осигурање Србије током прошле године пристигло је 673.712.198,15 евра који су распоређени на 236.281 девизног пензионера. Из Немачке је прошле године стигла пензија за 47.054 пензионера, из Аустрије за њих 27.195, Француске – 26.632, Белгије - 152, Бугарске – 69, Италије – 688, Луксембурга – 151, Мађарске -263, Норвешке -82, Велике Британије – 211, Холандије – 1.382, Чешке – 301, Шведске – 1.389, Швајцарске – 17.540, Словачке – 90, Кипра – 15, Канаде – 507 и Турске за три девизна пензионера.
Поред економског аспекта то јест лагодније старости због већих пензија, антрополог професор др Бојан Јовановић скреће пажњу да је много јача и значајнија потреба људи да се у старости врате домовини.
- Људи од вајкада одлазе за бољим животом, али и када изгубе наду да ће у домовини наћи оно што им треба. За сваку државу је увек упозоравајуће када висок поценат њених држављана одлази или намерава да оде и тражи дубљу анализу такве појаве. С друге стране, висок је и проценат оних који су већ отишли у печалбу али планирају да се једног дана у домовину врате. Они јесу из нужде отишли, радили и стварили, али када остаре намеравају да се врате у Србију. Тај повратак у домовину је израз њихове инвестиције у завичај. Многи од њих су претходно инвестирали у Србију тако што су градили куће током рада у иностранству и самим тим стално су подрејавали жељу да се једног дана врате – објашњава за “Дневник” Јовановић.
Он каже да је за већину од материјално бољег живота психолошки аспект који означава потребу за враћањем коренима много значајнији, да се поново додирне тло и потреба да се заокружи живот.
Девизне пензије из региона
По подацима које смо добили из Завода за социјало осигурање Србије током прошле године из Босне и Херцеговине стигле су пензије за 38.645 пензионера, из Македоније за њих 5.136, Хрватске за 54.187, Црне Горе 5.642 и Словеније 11.372 пензионера.
- То заокружење живота отприлике значи да где си рођен , треба и да умреш. Психолошки мотив за враћање у домовину када се заврши радни век је изузетно изражен код многих гастабајтера који ни тамо далеко ни у једном тренутку не заборављају завичај. Уосталом, повратак завичају на неки начин осмишљава њихов живот и доприноси да они толико дуго раде у иностранству с надом да ће се једног дана вратити. Наши старији држављани који имају доста година живота на питање шта раде у позним годинама обично одговарају : ево заокружујем. Дакле, исконска је потреба човека да на неки начин заокружи живот, а то они који одлазе на рад у иностранство то чине повратком у домовину када остваре право на пензију. У иностранству они завршавају радни , а повратаком у завичај животни век. Повратак на место животног почетка је осмишљавање живота – закључује Јовановић.
Љубинка Малешевић
