За пропале бачкопаланачке фирме слабо интересовање

Бачка Паланка је комунално, за наше услове, солидно опремљена варош, али локална самоуправа наставља комунално уређивање, како града, тако и села која припадају овој општини.
1
Фото: Dnevnik.rs

По економској статистици убраја се у развијеније средине у Србији, али иста та статистика показује да су поједине војвођанске општине, које су пре деценију-две биле далеко иза Паланке (гледано по висини годишњег буџета), сада испред или су се приближиле. Свака средина која је у времену транзиције сачувала некада успешне фабрике, или страним и домаћим инвеститорима понудила локације за индустријске зоне, бележи развој.

У Бачкој Паланци у времену приватизације, односно транзиције, опстале су и успешно послују и оне компаније које су и у време велике државе биле успешне. Пре свих то су бивши „Синтелон“ (сада „Таркет“), Пивара Челарево (сада „Карлсберг“), Фабрика пивског слада „Малтинекс“ (сада „Суфле“).  

У Бачкој Паланци успешно већ дуго ради и позната компанија „Нектар“, коју је породица Радун подигла на ниво лидера у преради воћа и поврћа у целом региону. Ту је и породична фабрика „Фруктус“, која се прочула по производњи чајева, али и производа од лековитог биља...                

И док домаћи послодавци раде и граде, нових страних инвеститора у нове капацитете као да нема, посебно у Паланци. Боље упућени кажу да је велики проблем недостатак погодног земљишта за изградњу индустријске зоне у Бачкој Паланци. Јер, пракса овде говори да су стране компаније првенствено заинтересоване да граде „на ледини“ уз обезбеђену инфраструктуру. Грађевинци тврде да им је то јефтиније јер граде погоне баш како захтевају специфични услови производње.


Село се добро снашло

Овде се чини да су се поједина села у околини некако боље снашла од вароши. Јер, на пример, у Гајдобри већ годинама успешно ради и готово целу производњу извози, првенствено на тржиште Руске Федерације, руско-италијанска фабрика женских чарапа. Поодавно ту ради и фабрика електроинсталационог материјала, алата, па модерна фабрика за прераду ПЕТ амбалаже, а осниваче и пословодство чини првенствено породица Дангубић.


И док у Паланци не буде пронађено одговарајуће земљиште за нове хале (стручнији кажу да треба барем 50 хектара), у селима има и земље, али већ и раде индустријске зоне. Између Гајдобре и Нове Гајдобра постоје фабричке хале у којима се ради, а планирана је и изградња нове зоне у близини Челарева.  

Интересантно је да у Паланци има празних хала, а то су некадашњи производни погони фабрика које је појела накарадна притизација. Пре неколико година општина је купила од државе фабрику „Меркур“, у којој је некада радило и 1.700 радника који су производили врхунске ташне, кофере, кожну галантерију и извозили на европско тржиште. Још се тражи решење за ту грађевину, а стручњаци кажу да страних инвеститора нема јер би за адаптацију биле потребне велике паре.

На пример, једна производна хала је на спрату, а аутоматска производња не трпи етаже. У халама накадашњег Текстилног комбината „Дунав“„ у Челареву, где је некада радило и 1.800 радника, годинама није било производње. Данас је делом обновљена јер се уселило неколико мањих погона. Празних хала има и у Металној индустрији „Мајевица“, сада у стечају, а некада су се ту производили комбајни за вађење шећерне репе, берачи, приколице, сејалице, машине за обраду метала и радило више од 1.500 металаца. Својевремено, пре три деценије, у Паланци и готово сваком селу у општини изграђено је по неколико производних хала, регистрована чак и слободна зона, која никада није заживела. У неким халама које су дате у закуп одвија се производња, али, посебно у неким селима, има још празних, а упућени кажу да поједине још нису ни легализоване.

М. Суџум

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести