Цео случај враћен је Апелационом суду да у поновљеном поступку утврди у којој мери је дошло до промењених околности због промене курса швајцарског франка од времена закључења уговора о кредиту. Та одлуке Врховног касациони суда је за клијенте банака који отплаћују стамбене кредите у францима свакако мелем на рану, али до тога да раскиди тих уговора постану обавезна судска пракса треба да прође још времена. Уосталом, баш судови из Новог Сада су доносили различите пресуде о кредитима индексираним у францима.
У образложењу које је ВКС дао каже се да није споран став Апелационог суда да промена курса старних валута према динару није неуобичајена, али то не зачи да свака, па и енормна промена курса, предстваља уобичајену појаву. А промене код скока франка су биле баш драстичне. Клијент који је пре осам година узео кредит у францима од 43.000 евра након редовне отплате банци данас дугује 15.000 евра више.
Клијенти банака у Србији нису једини које је мучио и још дави „швајцарски проблем”. У Аустрији је пре неколико година суд у сличном случају стао на страну клијента: Врховни суд Аустрије пресудио је да он није био добро информисан о ризику када узима кредит индексиран у францима те да је, без свог знања или воље, уведен на шпекулативно банкарско тржиште. Такво понашање банке је пртовно одредбама тамошњег закона о потрошачима и клијенту је одобрен раскид уговора.
У Србији кредите индексиране у швајцарским францима отплаћује око 18.000 грађана, од тога око 6.000 из Војводине. Њихове муке почеле су 2008. године, када је франак почео да јача према евру и другим валутама. Од 50 динара, колико је тада износио, стигло се до 112,53 јуче. С тим скоком расле су и кредитне обавезе дужника. Банке нису имале разумевања за проблеме које је тај раст донео. Већина „швајцарских дужника” баш због тога се организовала око Удружења банкарских клијената „Ефектива”. Они већ неколико година организују протесте и траже да се проблем енормног скока дуга због раста франка реши. За клијенте је најприхтватљивије решење да се њихова дуговања обрачунају по курсу на дан када су их узели. Банкама то није је одговарало нити одговара. Зато су клијенти и потражили решење пред судовима. Пресуда за раскид уговора не доноси аутоматски то решење.
Председник „Ефективе” Дејан Гавриловић сматра да после те одлуке треба да регује Народна банка Србије те да понуди решење које ће бити прихвтаљиво за клијенте. Он очекује да одлуке судова о раскиду уговора постану уобичајене те да ће судови у наредном периоду бити затрпани тужбама „швајцараца”.
Пре две године НБС је понудио, у договору с пословним банкама, четири модела олакшица за кредите у францима: од конверзије у евро до смањења камата и продужења рока отплате. Међутим, већини клијената то није одговарало јер није било конверзија по нижем курсу за франак. Зато је и одзив био мали. Хоће ли наша централна монетарна институција сматрати да треба опет да решава „швајцарски проблем”, остаје да се види.
А шта сада чека клијенте? Ништа није готово. Одлука Врховног касационог суда буди наду, али још ништа не решава. Потребно је да се сачека нова пресуда Апелациног суда. Не може се са сигурношћу рећи каква ће она бити. Ако буде одговарала клијентима, шта би се у сличним случајевима могло очекивати?
„Потребно је да Врховни касациони суд то решење уврсти у судску праксу“, каже један еминентни правни стручњак. „Тада ће оно постати обавеза за све будуће такве случајеве те ће клијенти који напишу тужбу великим делом знати шта могу да очекују“.
Не треба заборавити да је, такође у Новом Саду, Виши суд пре годину и по донео пресуду у корист „швајцарског клијента” због битно промењених околности, односно скока франка, и дозволио раскид уговора. Зато би било веома добро да се за те кредите што пре судска пракса уједначи. Што се тиче клијената и њиховог проблема, лако је могуће да им за решење треба још мало стрпљења.
Д. Вујошевић
