За то кривично дело, АКБ предлаже да се законом запрети казна затвора до три године и новчана казна.
Према предлогу адвоката тај члан закона би гласио: "Службено лице у државном органу или организацији које обавља посао од јавног значаја, које својом јавном изјавом повреди нечије право на претпоставку невиности казниће се затвором до три године и новчаном казном".
"Казном из става 1. овог члана казниће се новинар и одговорни уредник стредства јавног обавештавања које објави изјаву или вест којом се повређује нечије право на претпоставку невиности".
"Иницијативом АКБ тражи допуну Кривичног законика Србије, јер сматра да је кршење претпоставке невиности последњих година у Србији попримило забрињавајуће размере", рекао је Танјугу председник АКБ Југослав Тинтор.
Према његовим речима, претпоставку невиности крше и државни органи и новинари, а средства јавног обавештавања.
Он је подсетио да је законом прописана дужност поштовања претпоставке невиности, али нигде није прописана санкција за непоштовање те дужности.
АКБ је уверена да тек када буде прописана санкција за кршење претпоставке невиности, они који то чине схватити да не могу да крше права окривљеногу кривичном поступку и право на правично суђење које је загарантовано Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.
Такође, како је навео Тинтор, Европска конвенција то право третира као приоритетно у односу на слободу јавног изражавања, као и на право јавности да буде информисана.
АКБ је у иницијативи указала да је претпоставка невиности једно од основних људских права прокламовано Декларацијом о људским правима Уједињеним нација, Европском конвенцијом, Уставом Србије и Законом о кривичном поступку.
У складу с тим документима свако ко је оптужен за кривично дело има право да се сматра невиним док се његова кривица не докаже правоснажном одлуком суда.
Према ставу АКБ, претпоставку невиности најчешће крше штампани медији који, на пример, осумњиченог за кривично дело убиство, одмах називају "убица", уз објављивање његовог имена и презимена са детаљима кривичног дела и на тај начин преко новина практично "пресуђују случај".
Претпоставку невиности крши и полиција телевизијским снимањем нечијег хапшења, као у случају привођења осумњичених из случаја "фудбалска мафија" 2008. али и функционери у својим јавним иступима, наводи АКБ у иницијативи.
За адвокатуру је такође спорно што полиција, тужилаштво и представници власти поруке јавности шаљу кроз систем "цурења информација", док семедији позивају на неименоване изворе, а што је, како се подсећа у иницијативи, проблем на који је указано и у извештају Европске уније о напретку Србије из 2016.
Кривично дело "Недозвољено јавно коментарисање судских поступака", које је пре неколико година прописано КЗ-ом, према ставу адвокатуре није довољно прецизно дефинисано, и било је уперено пре свега на "ућуткивање бранилаца" да не би кометарисали судске одлуке у току поступка, као и да се искључи контрола јавности над радом суда.
За ово кривично дело нико није одговарао.
Адвокатура сматра и да кодекси понашања Владе Србије и Народне скупштине, којима се члановима тих тела забрањује коментарисањесудских поступака, нису дали велике ефекте, једнако као ни Кодекс новинара Србије, те да је потребно осигурати кривично-правни заштиту претпоставке невиности.
