Обојица - један из Бруса, а други из Крушевца, иза решетака су се нашли због сумње за трговину наркотицима, али у сасвим одвојеним поступцима.
Бекства, односно удаљења из затвора, ма колико привлачила пажњу јавности јер је реч о људима који су починили неко кривично дело, нису честа у Србији. Незваничне информације говоре да их је веома мало.
По степену сигурности наших затвора, Србија нити заостаје, нити предњачи у односу на друге земље. Затвореници не беже зато што им је угрожена сигурност и безбедност, већ превасходно због жеље да њихова слобода не буде ограничена, указују упућени.
Психолози и криминолози подвлаче разлику између лица који су у притвору због кривичног поступка који је покренут против њих и осуђеника који издржавају затворске казне након што је све правоснажно пресуђено.
– Притвор се и другачије издржава и теже подноси, све је неизвесно и осећај тог социјалног понижења је највећи у време притвора и обично ту има највише покушаја самоубистава, а и покушаја бекства. Услови у затвору, ма колико да је он добро уређен, не значе осуђенику много у погледу тежине издржавања казне. Можете некога затворити и у условима какви су у луксузном хотелу или у кућни затвор, али код њега непобитно претеже чињеница осујећености, да не може да буде тамо где жели, с ким хоће и колико хоће, да има то што хоће - наглашавају стручњаци.
Из домаћих затвора бежало се на разне начине, међутим, колико год то било спектакуларно, већина бегунаца на крају је хватана и завршавала или с дисциплинским мерама, или је из полуотвореног дела одлазила у затворени, а у последње време и са судским пресудама које су им продужавале робију.
Бегунци су секли затворске решетке и спуштали се кроз прозор низ ужад од чаршава, прескакали затворски зид, скакали с крова на кров. У Нишу су прокопали тунел од 26 метара, али су откривени пре него што су избили на површину. Било је и филмских бегова хеликоптером са затворске економије, искакања из затворског возила, отмица из „марице”, а дешавало се да затвореници просто ишетају из заводског круга.
Најпознатији покушај бекства у последње време имали смо прилике да видимо и на снимку, када су, у фебруару 2012., припадници „земунског клана” Сретко Калинић и Жељко Миловановић покушали бег из Посебне притворске јединице Специјалног суда, у Устаничкој улици у Београду. Они су бонсеком пресекли решетке, одвалили врата ћелија, савладали стражара у ходнику, попели се на први спрат, где су опет развалили решетке на прозору и искочили у двориште. Међутим, сачекала их је Жандармерија и вратила у ћелије. Обојица су осуђена на по годину и по због тог бекства, а стражар на годину затвора.
Осим овог, било је и других случајева бекства из српских затвора који су заокупили пажњу медија.
Памти се бекство Зорана Рашковића Сердара, који је усред бела дана искористио посету адвоката својим клијентима у затвору да се преруши и глуми њихове колеге и мирно, без икаквих проблема, ишетао на главну капију Централног затвора. Кад је примећено његово бекство, издата је наредба о покретању потраге. Рашковић је успео чак да побегне из Србије, али је откривен и ухапшен у Швајцарској неколико месеци касније и депортован у Србију, односно враћен у затвор. Због овог пропуста, двојица затворских стражра су суспендовани.
По закону, затвореник који успе да побегне не чини кривично дело, баш као што ни осумњичени за којим је расписана потерница не крши закон ако се крије од полиције. Проблеми са законом настају ако приликом бекства неко други настрада. У Кривичном законику наводи се да затвореник крши закон само ако неког повреди или убије покушавајући да се домогне слободе и због тога ће бити кажњен затвором од шест месеци до пет година. Уколико нико не буде повређен, бегунац из затвора ризикује само да буде кажњен дисциплински и да буде враћен на дослужење казне.
У случају бекства осуђеног, управник завода обавештава полицију и суд који га је упутио на издржавање казне затвора, наређује издавање потернице и предузима друге радње које су неопходне да осуђени буде ухапшен. За време бекства осуђеном не тече казна затвора. Иначе, бекство из затвора није прекршајни преступ већ дисциплински.
Затвореник Ђ. О. (24) је побегао из Окружног затвора на Клиси у ноћи између 8. и 9. јуна 2011, тако што је успео да изађе кроз прозор своје ћелије и да се домогне затворског дворишта. Одатле се попео на кров друге затворске зграде, па је побегао поред осматрачнице. Како је тад речено у Управи за извршење кривичних санкција, осуђеник се у затвору налазио од 25. марта 2009. године, на издржавању казне за дела тешке крађе, фалсификовање исправе и угрожавање јавног саобраћаја, а требало је да буде пуштен на слободу 24. јуна 2012. године.
Ален Циглер (40) из Суботице, који је ухапшен због сумње да је са Чабом Дером учествовао у ликвидацији Небојше Марковића на Бановом Брду, познат је јавности по надимку Човек Мачка, због чувеног бекства из суботичког затвора.
Током једне шетње у дворишту суботичког затвора, Циглер је решио да побегне, и то пред очима свих. Залетео се кроз двориште и узверао се уза зид као мачка. Ушао је у једну од канцеларија на чијем прозору није било решетака, прошао је кроз ходник и искочио са друге стране на улицу и побегао, испричао је својевремено сведок његовог бекства.
Пратиоцима црне хронике у сећању је и случај Новосађанина Бориса Радовановића званог Гинис. Њему се 2009. године судило због бројних разбојништава, а августа те године побегао је затворским чуварима, када је дошао на заказани преглед код зубара у приватној ординацији у Улици Аугуста Цесарца. Ухапшен је 22. децембра 2016. у Солуну, а након молбе Министарства правде упућене грчким властима, испоручен је нашој земљи. Док је био у екстрадиционом затвору у Грчкој, а и касније, када је пребачен у КПЗ Сремска Митровица, Гинис је у три наврата писао “Дневнику”.
Д. Николић
М. Бозокин
Србин покушао бег из перуанског затвора
Да криминалци не појкушавају бекства само из затвора у Србији, показао је један од вођа криминалног клана “Америка” Зоран Јакшић, који је у Перуу осуђен на 25 година затвора због шверца 800 килограма кокаина.
Он је, како переносе перуански медији, опет је покушао бекство из затвора, али су истражитељи, након што су сазнали за његов план, брзо реаговали и спречили га у тој намери.
Како преноси “Ла Република”, Јакшић је уз велике мере безбедности, које су укључиле и хеликоптере из националне полиције, пребачен у строго чувани затвор у војној бази Калао. Ова велика и спектакуларна акција пребацивања Србина који је на тамошњим просторима уско везан са мексичким картелом „Синалоа” одржана је у среду вече, пренели су медији.
Због његовог премештаја мобилисан је читав контингент агената из специјалне јединице СУАТ како би осујетили евентуални покушај Јакшићевих људи да га ослободе. Такође, два хеликоптера све време су надгледала целу руту, све док Јакшић није безбедно ушао у војну базу, пренели су перуански медији.
Иначе, овај Србин из околине Зрењанина је и раније покушавао да побегне из затвора.
