Наша земља се налази на таквом географском положају да представља једну од најфреквентнијих рута за промет робе у овом делу Европе и има кључно место и у борби против кријумчарења дивљих врста.
Осим што је транзитна држава преко које се кријумчаре угрожене дивље врсте из целог света намењене крајњим купцима на црном тржишту у Европској унији, у последњих неколико година Србија је све чешће и држава коначног одредишта за кријумчарене примерке угрожених дивљих врста.
У Србији је, од 2010. године, заплењено више од 2.000 живих примерака дивљих врста животиња, међу којима су најбројнији гмизаваци и птице, али и крупнији сисари, попут лавова, медведа, вукова и мајмуна.
Царинска пракса је показала да се живе животиње најчешће пакују заједно у џакове, кутије, кавезе и слично, а затим се прикривају у товарном делу возила или у посебним преградама за кријумчарење. Понекад се шверцери опредељују и да сами кријумчаре мањи број живих животиња, попут птица, гмизаваца, водоземаца и мањих сисара, у свом личном пртљагу или чак на свом телу.
Тако су цариници крајем прошле године на граничном прелазу Ватин, у сарадњи с полицијом, приликом улазне контроле запленили трофејне рогове заштићене врсте срндаћа. Прекршај је откривен када је на ред за контролу дошао теретни комби румунских регистарских ознака, којим је управљао један 41-годишњи српски држављанин. Он је том приликом рекао да вози половну угаону гарнитуру, пећ, радијатор и лични пртљаг. Међутим, цариници су међу пријављеним покућством пронашли и трофејне рогове срндаћа, за које се испоставило да, по националном законодавству, припадају заштићеној врсти, што су потврдили и експерти Министарства заштите животне средине.
Прошле године су цариници на граничном прелазу Бачки Виногради, у сарадњи с полицијом, спречили покушај кријумчарења 11 живих папагаја у Републику Србију. Живе птице су откривене приликом детаљне контроле аутомобила „опел астра” суботичких регистарских ознака, којим су путовала двојица српских држављана.
Папагаји, умотани у плетене џакове за кромпир, били су сакривени у торби која је била у пртљажнику, у резервном точку, на поду испод сувозачевих ногу и у унутрашњем џепу јакне коју је возач имао на себи. Испоставило се да пет примерака припада врстама заштићеним ЦИТЕС конвенцијом. Међу њима су три примерка врсте амазона албифронс, који на тржишту достижу цену и до 800 евра.
Заплењена су и две јединке такође заштићене врсте неопсепхотус боуркии и шест примерака мелопситтацус ундулатус која не припада заштићеним врстама. Птице су збринуте у зоолошком врту на Палићу.
Сличан случај откривен је на аеродрому „Никола Тесла” августа прошле године, када је у пртљагу путника који је допутовао из Истанбула откривена препарирана глава исте врсте срндаћа која је заштићена националним прописима. Путник који се тада нашао у прекршају је изјавио да је трофеј донео из иностранства јер му је било лакше да га тамо набави, уз то и по нижој цени.
Још увек се препричава догађај када су цариници пре неколико година на аеродрому „Никола Тесла” запленили препарирану главу заштићене врсте вука (canis lupus) коју је покушао да без одговарајућих ЦИТЕС дозвола у нашу земљу унесе руски држављанин који је допутовао летом из Москве.
Интересантан је и случај када су цариници открили два крзна афричког леопарда (panthera pardus) код држављанина Црне Горе који је допутовао из Нигерије преко Франкфурта у Београд. Након преузимања пртљага, пријавио се у зелени контролни пролаз, чиме се декларисао да нема ништа да пријави за царињење. Путник је изјавио да није био упознат с прописима те да је прекршај направио ненамерно. Објаснио је да ради у Африци и да је крзна добио на поклон, а да је у Београду био у транзиту на путу ка кући.
Вредност поменутог крзна процењена је на око 5.000 евра, а с обзиром на то да је у питању страни држављанин, хитно је покренут и обављен прекршајни поступак, а окривљени је платио новчану казну и трошкове поступка.
Због стреса, имобилизације, недостатка ваздуха, вентилације, воде и хране, пренатрпавања, скученог простора и често врло дугог пута, много животиња угине током кријумчарења, а оне које буду на време откривене, збрињавају се у зоолошким вртовима или специјализованим прихватилиштима.
По проценама Интерпола, годишња вредност илегалне трговине дивљим врстама на глобалном нивоу износи између осам и десет милијарди америчких долара, што је сврстава међу првих пет илегалних активности на глобалном нивоу по профитабилности. Све чешће организоване криминалне групе директно угрожавају опстанак неких од најатрактивнијих дивљих врста кроз криволов и кријумчарење.
Мртви примерци дивљих врста, њихови делови, деривати и производи, такође су често предмет заплена, а након трајног одузимања, они се најчешће уступају институцијама које у обављању својих делатности доприносе заштити природе.
Главна подручја из којих се дивље врсте узимају из природе и којим се снабдева светско илегално тржиште дивљим врстама јесу подсахарска Африка, Јужна Америка и југоисточна Азија.
Д. Николић
Фото: Управа царина
