„Полиција интензивно ради на идентификацији особа с фотографија, као и администратора тог налога на Инстаграму. Међутим, да не бисмо угрозили даљи ток истраге, нисмо у могућности да вам одговоримо које конкретне мере су до сада предузете и шта је полиција, у сарадњи с Тужилаштвом, до сада утврдила”, каже се у јучерашњем допису МУП-а „Дневнику”.
Иако је група угашена, по најстаријој постављеној фотографији, запратило ју је више од хиљаду пратилаца.
Забрињавајућа је чињеница да се на фотографијама налазе малолетне особе које, на пример, у руци држе марихуану, а у позадини се види полицијски аутомобил. На неколико десетина објављених фотографија на Инстаграму приказани су малолетници с недозвољеним супстанцама, попут марихуане, таблета „ксанакса”, праха који је, наводно, кокаин и ЛСД-а.
Један од забринутих родитеља каже за наш лист да та група подстиче и наводи младе на уживање дрога, што је кривично дело.
Кривичним закоником прописане су казне за производњу или продају опојних дрога у трајању од три до 12 година. Уколико је у питању група или мрежа продаваца, казна је пет до 15 година затвора, за узгајање следује затвор од шест месеци до пет година, а за неовлашћено држање дроге у мањој количини за сопствену употребу предвиђена је новчана казна или затвор до три године.
Ко наводи другог на уживање опојне дроге или стави на располагање просторије ради уживања опојне дроге или на други начин омогућује другом да ужива опојну дрогу, казниће се затвором од шест месеци до пет година, а ако је наведено малолетно лице или више лица, или изазвало нарочито тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Иако се још увек не зна ко стоји иза профила „дрогасрбија”, Тужилаштво ће, уколико се буде радило о особи или особама које нису из Србије, током доказних радњи морати да потражи и међународну правну помоћ, кажу стручњаци.
Психолози наводе да је младима у пубертету привлачно све што није прихватљиво и да је велика одговорност на родитељима и школи.
Деца на друштвеним мрежама прате све што је у тренду, а доступни су им разни непримерени садржаји, и не схватају какве их све опасности вребају на интернету. Млади у свету, али и у нашој земљи, на интернету постављају видео-клипове на којима се, под изговором игре изазова, самоповређују. Подсетимо на „Плавог кита” или „Изазов: прашак за веш”, који тинејџере наводе да се повређују па чак и одузму себи живот.
У Америци је почела да кружи нова игра међу младима. Реч је о изазову „Но лакин”, (no lackin challenge), што је амерички сленг за „сналажење у било којој ситуацији која вас затекне”. Судећи по видео-снимцима који се могу пронаћи на „Јутјубу”, подразумева препад на жртве уз камере које бележе реакцију нападнуте особе. На снимцима тог изазова тинејџери једни на друге потежу пиштоље, бацају бицикле, изненада нокаутирају једни друге… Реч је веома опасном и насилном примеру понашања.
Сваки четврти пробао дрогу
Свака четврта млада особа у Србији је пробала дрогу, а свака друга од 15 до 30 година понуђена је да дрогу проба, показали су резултати истраживања Специјалне болнице за болести зависности „Вита”.
Указује се на то да додатни ризик од злоупотребе дрога чине и развијене предрасуде међу младима, а то је пре свега оправдавање подела дрога на лаке и тешке, сматра чак 75 одсто испитаних. Слично је и с предрасудом да се дрога може узимати повремено и контролисано, што подржава чак 41,5 одсто испитаних
Што се тиче заступљености дрога, марихуана је убедљиво најзаступљенија, следи „екстази”, потом „спид”, кокаин, па хероин и остале дроге. Истраживање је показало да су младићи много изложенији ризику од дроге него девојке, с обзиром на то да чак 80 одсто њих у свом непосредном окружењу има некога ко конзумира дрогу, за разлику од 60 одсто девојака.
Психолог Александар Шибул из Новог Сада каже за „Дневник” да су деца, поготово тинејџери, склони утицајима групе, нарочито преко социјалних мрежа, што показују опасне игре на интернету.
– Када је реч о самоповређивању, ту се узрок крије у поремећају личности, који је дете развило у млађем узрасту – појашњава Шибул. – У случају младих који су се фотографисали с наркотицима и те фотографије качили на друштвене мреже, главни је мотив жеља да се истакну, мислећи да ће тиме да прибаве пажњу других. Они мисле да на неки начин тако играју улогу јаких момака.
На друштвеним мрежама вребају многе опасности, попут педофилије на интернету, тачније онлајн завођења, секти, приступ штетном и недозвољеном садржају, дечје порнографије, дечје проституције, трафикинга… Велику улогу има едукација, и у школи и ван ње. Стручњаци наводе да је неопходно да родитељи имају увид у то шта њихова деца раде на интернету да не би некоме нашкодила или и сама постала жртве негативних страна друштвених мрежа.
Д. Николић
