За сада још није познато где ће осуђени малолетник одслужити 120 сати друшвено корисног рада нити шта ће радити, али је изрицање овакве казне поново скренуло пажњу на алтернативне санкције и њихову примену.
Оваква мера садржана је и у домаћем законодаству. Тренутно новосадска повереничка канцеларија извршава двадесетак казни рада у јавном интересу, док их је 175 у целом систему извршења ванзаводских санкција и мера у Србији. Ово је у надлежности Одељења за третман и извршење ванзаводских санкција и мера, Повереничке службе Управе за извршење кривичних санкција, како за кривична дела, тако и за прекршаје.
- У овом тренутку имамо закључене уговоре са 295 предузећа - речено је “Дневнику“ у Управи за извршење кривичних санкција (УИКС) уз напомену да је прва казна рада у јавном интересу, уписана је у матичну књигу почетком 2007. године.
Како нам је објашњено, предности ове врсте казне те, што осуђено лице остаје у друштвеној заједници, не прекида му се радни однос, бави се бесплатним радом у корист друштвене заједнице, растерећују се затвори...Такође, овај вид санкције представља уштеду и за друштво - осам сати казне рада у јавном интересу одговара једном затворском дану.
Иако доста популаран у свету, друштвено користан рад, или рад у јавном интересу, као алтернатива затворској или новчаној казни, у Србији је и даље непожељан. Грађани Србије ће пре у затвор него да чисте улице или брину о старима, писао је ове године Танјуг, на основу разговора с председником београдског Прекршајног суда.
Да грађани Србије нерадо раде у јавном интересу показује и пример из 2014. године, када је Прекршајни суд у Београду након мајских поплава све прекршајне налоге мењао радом у јавном интересу и то у Обреновцу. Наводно, суд се на тај корак одлучио у намери да учини добро свима, па је махом новчане казне од 5.000 мењао за рад у јавом интересу ,
„Од око 2.500 тих решења, 666 њих је постало правоснажно и послато поверенику за извршење алтернативних санкција. Од тога 37 лица је платило казну, а само један човек је казну одрадио”, навео је поменути саговирник агенцији.
Искуства новосадског Прекршајног суда се не разликују много, изјавио је недавно за “Дневник” председник наведеног суда мр Каменко Козарски.
У поступку извршења јемчи се поштовање достојанства лица према којем се спроводе санкције и мере. Наиме, особа према којем се спроводи извршење не сме бити стављено у неравноправан и дискриминаторски положај (због расе, боје коже, пола, језика, вере, политичких и других уверења, националног или социјалног порекла, имовног стања, образовања, друштвеног положаја, сексуалне оријентације или другог личног својства).
Казна рада у јавном интересу изриче се у трајању од 30 сати до 360 сати. Најчешће се изричу за крађе, лаке телесне повреде, угрожавање сигурности, учествовање у тучи, уништење или оштећење туђе покретне ствари, шумска крађа, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.
Казна рада у јавном интересу из области прекршаја изриче се за дела из области јавног саобраћаја.
Такође , рад у јавном интересу не сме угрожавати здравље и безбедност осуђеног и обавља се код правног лица које се бави пословима од јавног интереса, а нарочито хуманитарним, здравственим, еколошким или комуналним делатностима. Оваква казна извршава се на тај начин што се осуђена лица упућују код послодаваца с којима је закључен уговор. Они обављају лакше послове у трајању од осам часова дневно.
Надзор над извршењем казне рада у јавном интересу обавља повереник Управе за извршење кривичних санкција. Послодавац омогућава услове рада и непосредно надгледа рад осуђеног лица, док повереник врши надзор над осуђеним лицем и послодавцем.
Ваља напоменути, да у случају да осуђено лице не испуњава обавезе, Повереник о томе обавештава суд, који казну или остатак казне рада у јавном интересу преиначава у затворску казну.
М. Вујачић
