Жалбено веће Хашког трибунала портврдило је казну од 25 година затвора бившем председнику владе "Херцег Босне" Јадранку Прлићу, док је Бруну Стојићу, Миливоју Петовићу и Слободану Праљку потврдило казне од по 20 година затвора.
Валентину Чорићу потврђена је казна од 16 година затвора, Бериславу Пушићу од 10 година.
Током читања пресуде седница је била прекинута, јер је Праљак у судници наводно попио отров након што му је потврђена казна од 20 година затвора због злочина над босанским муслиманима у БИХ.
"Слободан Праљак није ратни злочинац, презирем вашу пресуду", рекао је Праљак, а потом је попио отров из мале бочице, због чега је читање пресуде било прекинуто на два и по сата. Праљак је поподне преминуо, како је то потврдио хрватски премијер Андреј Пленковић.
Председник Жалбеног већа судија Кармел Агијус који је уједно и председник Трибунала, рекао је у наставку читања пресуде да "право на јавно објављивање пресуде присиљава на наставак рочишта".
Објашњавајући разлог пребацивања заседања у судницу 3 из суднице 1, Агијус је рекао да је "судница 1 сада место злочина и да холандске власти у њој спроводе истрагу због онога што се јутрос догодило.
Што се тиче генерала Праљка, Ађијус јеконстатовао да он "није присутан".
Најбитнији аспект ове пресуде је да је жалбено веће трибунала потврдило наводе првостепене пресуде којом је утврђено да је државни врх Хрватске на челу са тадашњим председником Фрањом Туђманом учествовао у удруженем злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских муслимана у Босни и Херцеговини.
Жалбено веће Хашког трибунала одбило је, наиме, жалбу оптужених у случају "Прлић" и потврдило закључак расправног већа да је удружени злоцицначки подухват "успоставио Фрањо Туђман и друге политичке вође са циљем успростављања ентитета у складу са старим границама Хрватске".
Првостепеном пресудом је утврђено да су високи званицници Хрватске - председник Фрањо Тудман, министар одбране Гојко Шушак и генерал Јанко Бобетко били уцесници удруженог злоцинацког подухвата са циљем елиминације босанских мислумана на том подручју.
Циљ тога удруженог злочинацког потхвата, према закључку простепене пресуде, која је данас потврђена, био је успостављање хрватског ентитета у границама Бановине Хрватске из 1939. године и његово спајање са Хрватском, како би се поново остварило уједињење хрватског народа у случају распада БИХ, односно да он постане независна држава унутар БиХ тесно повезана с Хрватском.
Током читања пресуде судија Ађијус је навео да су сва шесторица оптужетних су у својим жалбама довела у питање закључак расправног већа да је удружени злоцицначки порудхват успоставио Фрањо Туђам и друге политичке воље са циљем успростављањем ентитета складно старим границмаа Хрватске.
"Жалбено веће утврђује да нису показали да је расправно веће на погрешан начин протумачило доказне предмете или да је на било који начин погрешило у доношењу закључка", рекао је судија Ађијус.
Такође је навео да је веће преиначило првостепену пресуду и ослободило оптужене оптужби за злочине над цивилима у Мостару.
Председавајући жалбеног већа рекао је да је жалбено веће, уз супротно мишљење судије Фауста Покара, закључило да је рушење Старог моста у Мостару било извршено у војне сврхе, а не ради застрашивања и терорисања цивилног становништва, босанских муслимана.
Жалбено веће уз супротно мишљење судије Покара сматра да је Стари мост био легитимна војна мета у тренутку напада и његово уништење је дало јасну војну предност за ХВО.
Ађијус је на почетку изрицања одлуке рекао да данас саопштава само сажетак пресуде, кључне моменте и закључцке већа, док ће целу другостепену пресуду стране у поступку добити накнадно.
Поред Ађијуса чланови жалбеног већа су и судије Лиу Дакин, Фаусто Покар, Теодор Мерон и Баконе Џастис Молото.
