Говорећи на седници Савета безбедности УН посвећеној раду Механизма за међународне кривичне трибунале (ММКТ) у Хагу, Кубуровић је указала да Србија омогућава и хашком Тужилаштву слободан приступ свим доказима, документима, архивама и сведоцима.
У фокусу сарадње, како је указала, јесте предмет против Јовице Станишића и Франка Симатовића, где је Тужилаштво ММКТ у два захтева затражило 1.677 докумената на више хиљада страна.
Одговарајући на захтев, Србија је од судског већа Механизма за ту документацију затражила примену заштитних мера, као и за припаднике служби безбедности који треба да сведоче у том поступку, а које је већ ослободила од дужности чувања државне и службене тајне, навела је Кубуровић.
Тим поводом је члановима СБ указала на проблем архиве хашког трибунала и враћања документације Србији која је у протеклих 20 година достављена хашком тужилаштву и трибуналу.
"Судбина и начин употребе архива Хашког трибунала повезано је и са питањем формирања информационих центара у државама бивше Југославије. Иако је Србија приликом посете председника Механизма Кармела Агијуса Београду, показала спремност у вези са оснивањем таквог центра, и одредила представника мешовите радне групе, коју би поред српске стране чинили и представници МКТЈ (Трибунала) до данас ни после две ургенције није добила одговор у вези са даљим корацима оснивања Центра", рекла је министарка.
Када је у питању предмет против двоје радикала, Петра Јојића и Вјерице Радете, који хашко тужилаштво терети за застрашивање сведока у поступку против Војислава Шешеља, Кубуровић је поновила да постоји потпуна спремност Србије да преузме тај случај од Механизма, напомињући да је у интересу Србије да га процесуира.
Министарка правде је чланове СБ упутила да Србија непрекидно ради на унапређењу свог националног правосудног система, указујући да је Влада 2016. године усвојила Националну стратегију за процесуирање ратних злочина дајући пуну подршку свим судским и извршним телима које су укључене у истрагу, као и свим организацијама које надзиру и извештавају о овим поступцима као независни посматрачи.
Подсетила је и да је у складу са Националном стратегијом, Тужилаштво за ратне злочине усвојило "Тужилачку стратегију за истрагу и гоњење ратних злочина, 4. априла ове године.
У циљу подизања капацитета тужилаштва, недавно је изабран још један заменик тужиоца за ратне злочине, а избор за још два ће се завршити у наредних месец дана.
Она је најавила и да ће се у сарадњи Правосудне академије и хашког тужилаштва спроводити унапређене обуке за тужиоце и судије поводом истрага и суђења ратних злочина, као и заштите жртва и сведока.
Осврћући се на део извештаја Тужиоца Механизма Сержа Брамерца, у којем је поздравио број решених предмета у Хрватској од којих је највећи број процесуиран у одсуству окривљених, Кубуровић је запитала "да ли и Србија треба да примени институт суђења у одсуству како би имала задовољавајући број решених предмета".
Што се тиче констатације хашког тужиоца да "Србија не процесуира своје високорангиране функционере", министарка је рекла да је велики број њих већ осуђен пред Хашким трибуналом, као и да "пракса хашког суда код ослобађања окривљених лица свакако утиче на критеријуме и стандарде код прогона од стране српских органа".
"Немогућност процесуирања ратних злочина почињених над Србима на подручју Косова и Метохије директна је последица константног одбијања Приштине да сарађује са Београдом и одговори на захтеве Тужилаштва за ратне злочине, што је потврђено и у Извештају Тужиоца", подсетил је министарка правде.
Она је излазила очекивање да ће Механизам преостале предмете (понављање судења Станишићу и Симатовићу и два у фази жалбе - против Ратка Младића и Радована Караџића), окончати у разумном року и да неће пратити праксу Трибунала у појединим случајевима где су поступци трајали непримерено дуго.
Члановина СБ је назначила да Србија остаје посвећена процесуирању ратних злочина без обзира на националну припадност починалаца најтежих кривичих дела против човечности, указујући да успех у процесуирању зависи и од регионалне сарадње, која је, како је рекла, тренутно најитензивнија са БиХ.
"Наглашавам да су српски правосудни органи признали одређене судске пресуде из Босне и Херцеговине и да је дошло до преузимања кривичног гоњења у појединим предметима, где су биле испуњене све процесне претпоставке".
"Током 2017. и 2018. године, пресуде судова БиХ су признате у седам случајева, а на основу њих су српски судови изрекли казне затвора у укупном трајању од 104 године. Сви осуђени су Срби. Један предмет чији поступак за признање пресуде је у току (Новак Ðукић) не може се сматрати довољним како би се оспорила добра сарадња са БИХ, како је то наведено у Извештају", напоменула је Кубуровић.
Када је реч о сарадњи са Хрватском, она је подсетила да су формиране Комисије, које имају задатак имају размену спискова лица оптужених или осуђених за ратне злочине, као и израду билатералног уговора о решавању питања процесуирања ратних злочина.
"Прва комисија је на састанку 26. априла разменила спискове и договорила модалитете будуће сарадње. Очекујемо да ће и друга Комисија почети с радом током следећег месеца", рекла је Кубуровић, напомињући да је то битан корак у решавању билатералних отворених питања.
Нагласила је и да ће државни органи Србије учинити све да се оствари и видљиви напредак у проналажењу несталих лица на простору Хрватске, БиХ и Косова и Метохије, и расветљавања њихових судбина, напомињући да на томе раде заједно мешовите међувладине комисије Србије, Хрватске и БиХ.
Она је поновила иницијативу Србије да СБ осуђенима у Хашком трибуналу омогући служење затворске казне у земљама њиховог порекла и изразила спремност државе за пружање гаранција да ће у случају њиховог упућивања да наставе издржавање казне у Србији, обезбедити све мере и прихватити међународни надзор.
То би помогло да се постигне сврха кажњавања и ресоцијализације, што се, како је рекла, не постиже у случајевима када осуђене особе служе казну затвора у далеким земљама, јер у њима не разумеју језик нити имају прилику за сусрет са породицама или са блиским особама.
Указала је и да неки осуђеници казне служе у неадекватним условима и са неадекватном здравственом негом.
О томе, како је рекла, сведоче и писма (председника ММКТ) Теодора Мерона упућена естонским властима, од којих је последње упућено почетком маја.
На крају је поновила посвећеност Србије у борби против некажњивости ратних злочина што се, како је навела, јасно види кроз укупан број и ранг оптужених који су процесуирани.
