Верује се да је пошиљка наркотика у Војводину стигла с Косова, где је вероватно прошверцована. Процењује се да је та група дрогу требало даље да пребаци на тржиште Западне Европе.
Познаваоци прилика на нарко-тржишту оцењују да је дрога на Косово стигла из Албаније. МУП Србије је у својој студији још раније навео да се марихуана из Албаније, која је главни произвођач те дроге у региону, делом кријумчари преко Македоније у Грчку, а делом преко Јадранског мора (глисерима или трајектима из албанских лука Драч и Валона), директно у Италију и Грчку, и даље до одредишта у Великој Британији и другим западноевропским земљама. Други крак се простире копненим путем, на север према Србији, Црној Гори, БиХ, Хрватској, а потом у Западну Европу.
Из Београда се марихуана делом кријумчари преко граничног прелаза Хоргош у Мађарску, а другим делом преко граничног прелаза Батровци у Хрватску, а потом у Западну Европу
Профит од кријумчарења марихуане зависи од квалитета, типа и руте кријумчарења. Цене се крећу од 400 до 800 евра у државама произвођача, до 7.000 до 8.000 евра у земљи крајњег одредишта (у Западној Европи). На црном тржишту грам те дроге кошта између осам и 11 евра, што је чини најјефтинијим опијатом.
По тим показатељима, уочљив је готово правилан образац да сваки прелазак границе подиже просечну цену марихуане. Набавка веће количине марихуане омогућава кријумчарима брзу продају и стицање вишег профита.
Да би смањиле ризик од откривања и заплене кријумчарене марихуане, организоване криминалне групе, уз подршку локалних криминалних банди, складиште марихуану у пограничном појасу, а потом је у мањим количинама континуирано кријумчаре према Западној Европи. Криминалне групе су мешовитог националног састава и чине их држављани Србије с подручја АП КиМ (припадници албанске националне мањине) и лица српске националности из пограничног подручја. Истом кријумчарском рутом и на исти начин, криминалне групе које се баве кријумчарењем марихуане, кријумчаре и оружје и акцизну робу (дуван, цигарете и др.).
Марихуана се, такође, кријумчари и из правца Црне Горе преко граничних прелаза Бродарево, Јабука и Мехов крш, магистралним путем, преко Пријепоља и Рашке, а затим ка граничним прелазима с Мађарском и Хрватском.
Марихуана се из Србије у Хрватску и Мађарску кријумчари преко граничних прелаза, сакривена у посебно припремљеним „бункерима” или међу другом робом у аутомобилима или камионима. Реализоване заплене указују на то да се аутомобилима или редовним аутобуским линијама углавном кријумчари од десет до 30 килограма, а теретним возилима од 40 до 100. Мања количина марихуане која се кријумчари централном балканском рутом остаје за потребе локалног тржишта.
Организоване криминалне групе и банде из Србије учествују како у ланцу кријумчарења марихуане, тако и у њеној дистрибуцији на домаћем тржишту. Карактеристике земљишта у Србији погодују узгоју марихуане на отвореном простору. Напуштена сеоска подручја омогућавају јефтину производњу марихуане, уз коришћење савремених технологија и стручног знања.
То потврђују откривене плантаже за узгој марихуане у природним условима, као и четири велике лабораторије за узгој марихуане „сканк” у вештачким условима у Републици Србији, у руралним пределима, на ободима већих градова. Функционисале су по највишим стандардима и уз примену савремене опреме која је увезена из иностранства (превасходно из Холандије) и користи се у пољопривредној производњи.
Откривена лабораторија у Пожаревцу
Припадници МУП-а у Пожаревцу открили су лабораторију за производњу марихуане у вештачким условима и ухапсили С. Ш. (27) из Пожаревца због постојања основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога.
МУП је јуче саопштио да је полиција лабораторију с пратећом опремом открила у Пожаревцу, приликом претреса помоћних просторија и куће у којој осумњичени живи. Том приликом, заплењено је 68 биљака канабиса засађених у пластичним саксијама, виших од метра, укупне тежине 14,2 килограма. Пронађени су и препарати за узгој и прехрану биљака.
Протеклих година дошло је до промене цене марихуане у Албанији и региону (с 400 евра до 800 на најмање 1.200 до 1.600), превасходно због ефикасних акција органа за спровођење закона изведених у албанском селу Лазарет, када је остварена рекордна заплена у тој земљи (више од седам тона марихуане).
Најчешћи корисници марихуане су мушкарци старости од 18 до 64 године. Нарочито је заступљена међу млађом одраслом популацијом (12,4 одсто).
По резултатима истраживања, високоризична употреба канабиса у Србији је ретка, и присутна код 0,5 процената одрасле популације, што одговара укупном броју од 14.000 до 28.000 људи. Приближно половина је стара од 18 до 34 године.
О високој доступности марихуане говори и податак из Националног истраживања о стиловима живота, с обзиром на то да је трећина испитаника истакла да би у року од 24 сата најлакше могла доћи до марихуане. У прилог томе говоре и заплењене количине марихуане. Последње три године заплењивано је у просеку 2,5 тоне годишње, што је знатно више у односу на раније године.
Д. Николић
М. Бозокин
